Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Nov.2015, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njujork: Dr Tomić o četiri značajne srpske književnice s početka 20. veka
Ove nedelje se na Kolumbija univerzitetu govorilo o srpskoj književnosti iz prilično neočekivanog ugla.
Na poziv udruženja „Njegoš“, profesorka srpske književnosti na Alfa Univerzitetu u Beogradu, i glavna urednica književnog časopisa „Reči“ Dr. Svetlana Tomić, održala je izrazito zanimljivo predavanje pod nazivom „Upotreba zanemarenih literarnih tekstova u razumevanju razvoja srpskog društva“.
Obraćajući se pre svega studentima slavistike >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kao i ljubiteljima srpske književnosti, profesorka Tomić je uverljivo dočarala Beograd i Srbiju na kraju 19. i početkom 20. veka koristeći se pritom u svetu uobičajenom a kod nas još uvek nedovoljno istraženom metodom oslanjanja na primarne izvore marginalizovane populacije. U vreme kada su prestolničkim establišmentom suvereno vladala lica sa bradom, brkovima i ordenjem na grudima, u Beogradu su memoarsku prozu pisale i žene.
Prema rečima Dr. Svetlane Tomić, uprkos činjenici da je u Srbiji u to vreme živelo i radilo oko 130 žena pisaca i kulturnih radnica, samo je Stanka Glišićeva, profesorka srpskog jezika na Višoj ženskoj školi u Beogradu i prevoditeljka, uspela da doživi da vidi svoje memoare objavljene pod nazivom „Moje uspomene“. Vrednu gradju o svakodnevici medjutim nalazimo i u nakonadno objavljenim sećanjima iz istog perioda.
Princeza Natalija Obradović pokrovitelj i promoter obrazovanja žena u Srbiji, i autor dve novele na srpskom jeziku, takođe je napisala i memoare, koji su pod nazivom „Ruža i trnje, uspomene, aforizmiipriče, prepiska“ upravo objavljeni u Beogradu. „Uspomene“ Savka Subotić, prve predsednice „Kola srpskih sestara“ su objavljene 2001. godine i „Tako je nekad bilo“, profesorke, prevoditeljke i literarne kritičarke Paulina Lebl Albale.
Dr. Tomić nas je podsetila da memoarska proza ove četiri znamenite ali i dalje nedovoljno poznate žene ima ne samo naučnu nego i estetsku vrednost. Da je pisana dobrim stilom, da je struktura dela dobra i da pruža uvid ne samo u istorisjke događaje onog vremena, već, što je moguće je i značajnije, i u privatne živote.
Pitanja iz publike su se uglavnom ticala uticaja žena i manjina na kulturu u Srbiji nekada i sada, a ukazano je i na neophodnost restauracije rukopisa i čuvanja od zaborava srpske kulturne baštine čije su žene veliki, ali još uvek nedovoljno priznati deo.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
.jpg)
