Izvor: Blic, 14.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš Kosta oduševio Njujork
Kad sledeći put iz Njujorka dođe u svoj rodni Beograd, Kosta Trifunović se nada da će diplomirati menadžment na Fakultetu organizacionih nauka. Hiljadama kilometara daleko privodi kraju diplomski rad koji nema ama baš nikakve veze s njegovim angažmanom u najvećem njujorškom plesnom studiju – “Paul Pellicoro’s Dancesport”, gde dnevno provodi između 10 i 11 sati. Tri sata trenira, a ostalo vreme radi kao instruktor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što mu omogućava da se izdržava i usavršava kod najboljih svetskih stručnjaka.
Od ukupno 25 godina života, Kosta je sportskim plesom, koji podrazumeva standardni i lationoamerički ritam, počeo da se bavi još kao desetogodišnjak u plesnom klubu "Natalija i Ivica”. Bio je finalista kvalifikacionih turnira, kao i državnog prvenstva. Srbiju je reprezentovao na nekoliko međunarodnih takmičenja u Evropi – u mlađim kategorijama sa Sandrom Petrović, a na Svetskom prvenstvu za seniore 2006. godine u Kijevu sa Natalijom Ušhendić. Sve što je znao o plesu naučio je od vlasnika kluba, bračnog para Došenović, kome je neizmerno zahvalan.
BILBORD KAO ZA NJEGA
A onda je 2007. godine, preko studentskog „work and travel" programa, otišao u Ameriku da bi video kakve ona mogućnosti pruža i da li bi mogao tamo da živi.
– Trebalo mi je da provedem nekoliko meseci van Beograda i svakodnevne životne rutine da bih doneo odluku kako i šta dalje. Prvo sam kratko boravio u Pensilvaniji baveći se klasičnim sezonskim poslovima, nakon čega sam otišao u Njujork s namerom da u početku takođe radim u nekom restoranu. Našao sam stan i odmah otišao u šetnju po Menhetnu. Na 34. ulici, kod Empajer stejt bildinga, video sam bilbord na kome je pisalo plesni studio "Dancesport”, što je upravo ono čime sam se ja bavio 13 godina. Otišao sam tamo, pitao da li im treba instruktor i, nakon audicije koju su mi odmah napravili, dobio sam posao u najvećem plesnom studiju u Njujorku a da još nisam ni raspakovao kofer. E to je Amerika – priča Kosta.
Posle ovakvog neverovatnog početka, Kosta Trifunović se četiri meseca dokazivao kao igrač i instruktor. Toliko je oduševio vlasnike studija, da su mu ponudili sponzorstvo za trogodišnju radnu dozvolu kako bi radio za njih. Čekajući ishod, vratio se u Beograd i počeo da privodi studije menadžmenta kraju, a nekoliko meseci kasnije od advokata iz Amerike stigao je odgovor da mu je viza odobrena. Tako od septembra 2008. godine Kosta živi i radi u Njujorku koji je ovako "snimio”:
– To je planeta za sebe, jedan od najkonkurentnijih gradova u bilo kojoj sferi. Svako dolazi u Njujork s ambicijama da se ostvari do maksimuma, a uspeh u poslu pre svega podrazumeva da ga volite. Ja, srećom, da bih se prilagodio nisam morao da menjam nijednu naviku koju sam poneo iz Beograda. Njujork prima sve, ali nije za svakoga. Toliko mogućnosti na jednom mestu ume da zanese čoveka i poremeti mu fokus. I u plesnoj orbiti konkurencija je ogromna, što zahteva permanentno usavršavanje. Posebnu popularnost sportski ples doživljava otkako je više prisutan na televiziji i na Brodveju, tako da veoma konkuriše aerobiku, jogi, pa i klasičnom radu u teretani – objašjava nam.
DOK TELO SLUŽI, A I POSLE
Savršena disciplina koju smo iz ove naše perspektive skloni da nazovemo "ulaskom u mašinu”, za Kostu je normalan način života, neizbežan ukoliko čovek želi da napreduje.
– Ventili se podrazumevaju, ali u onoj meri koja ne remeti disciplinu. Družim se uglavnom s ljudima iz plesnog sveta, ali imam i par srpskih prijatelja. Slobodno vreme mi je ograničeno jer treniram pre podne, a radim po podne i uveče, ali vikendom sam malo slobodniji, pa mogu da šetam po Njujorku, odem u bioskop ili na Brodvej. Nikada nisam bio noćna ptica, mada volim da izađem kada je društvo na okupu – kaže on.
Nostalgija hrupi tu i tamo, međutim, s njom se nije teško izboriti kad se odmeravaju snage s najboljima, pa i sa samim sobom.
– Ovde sam definitivno naučio šta znači biti profesionalni plesač i trener, kao i šta takva vrsta karijere nosi sa sobom. Cilj mi je da se kontinuirano usavršavam s najboljim trenerima i igračima današnjice, da igram dogod me telo služi, a to je kod profesionalnih sportskih plesača između 35. i 40. godine. Posle toga dolazi u obzir karijera trenera ili vlasnika uspešnog plesnog studija. S druge strane, život je skroz nepredvidljiv, nije nemoguće da me otkriju za neku predstavu na Brodveju ili kakav holivudski muzički film, što uopšte ne bi bilo loše – s osmehom kaže naš sagovornik.
"Prljavi ples”
– Moji studenti su vrlo različiti – od parova koji žele da nauče društveni ples, do budućih takmičara, od arhitekata, psihologa, bankarskih radnika i glumaca, do devojaka koje plešu za čuvene "New York Rockets”. Najinteresantnija studentkinja do sada mi je svakako bila koscenaristkinja trećeg nastavka "Prljavog plesa” koja je došla da „proživi" neke scene lično da bi mogla da završi scenario. Super je osećaj kada imate priliku da nadahnete kreatora jednog tako velikog filma, kada znate da ste na neki način ostavili trag u stvaranju nečeg tako značajnog.
