Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Sep.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Rasadnik lomova
U Americi, a i na drugim lokacijama, prigodno je obeležena 15. godišnjica naleta otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi. Uporedo sa odavanjem pošte žrtvama, oživljena su preračunavanja u kojoj meri je taj teroristički čin, uz potonje žestoke reakcije, doprineo da se svet doživljava kao sve manje bezbedno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i perspektivno mesto za život?
Slutnje o širenju nesigurnosti neželjeno, ali uverljivo potkrepila je Hilari Klinton. Usred komemoracije na Menhetnu, koja je podupirala nade da SAD više nikad neće pokleknuti kao tog 11. septembra 2001, ona je počela da kleca i jedva se, oslonjena na pratioce, ukrcala u auto kojim su je odvezli na oporavak.
Simbolika je, pritom, bila prilično obeshrabrujuća. Favoritkinja u izbornoj trci ka Beloj kući pokazala se ranjivom baš u trenutku kad je nacija vidala rane. Zateturala se baš kad je bilo potrebno da potencijalni lider pokaže da ima siguran korak, ispoljivši “fizičke manjkavosti”, koje se nadovezuju na već dovoljno opterećujuće “psihičke mane” rivalskog joj Donalda Trampa.
Da nije bilo 11. septembra 2001. Amerikanci ne bi ni dospeli u situaciju da se opredeljuju između ta dva rekordno nepopularna predsednička kandidata, sugeriše se u opsežnoj analizi vašingtonskog medija Politiko. Sada se prvi put u finalu izbornog nadmetanja pojavljuju dva stanovnika Njujorka, grada koji je među konzervativcima u unutrašnjosti SAD dugo bio proskribovan kao “kosmopolitski, anacionalni, izrod”. Tek kad je golemo stradao pre 15 godina, dotični su se smilovali da mu “podare” patriotski status i nacionalnu kadrovsku konkurentnost.
Ubistveno jutro 11. septembra 2001. u značajnoj meri je, rekao bih, promenilo i Ameriku i svet. Sledi sažeta argumentacija.
1. Amerika je prvi put u novijoj istoriji napadnuta na svom kopnu (Japanci su joj u Drugom svetskom ratu bombardovali postaje na Havajima, pacifičkom arhipelagu koji tada i nije bio njena savezna država).
2. Na teroristički udar Vašington je odgovorio proglašavanjem “globalnog rata protiv terorizma”, koji je već u oktobru počeo invazijom na Avganistan, u kojem su bile baze Al Kaide, okrivljene za napade otetim putničkim avionima. U tom poduhvatu Amerika je uživala podršku praktično celog sveta i ubrzo smenila tamošnju vlast talibanskih ekstremista.
3. Administracija Džordža Buša mlađeg potom se, u martu 2003. godine, ustremila na Irak. Proklamovani povod za invaziju nije bio opravdan jer tamo nije nađeno oružje za masovno uništavanje, što je izazvalo i podele unutar strateških savezništava (Francuska i Nemačka su bile protiv takvog pohoda, kao i Rusija, koja je pružala logističku podršku NATO-u u Avganistanu).
4. Pokrivanje velikih ratnih troškova dobrim delom je uticalo na olakšavanje kreditiranja i “finansijskih derivata” u Americi, iz čega je 2008. proistekao krah na Volstritu, a zatim i globalni ekonomski poremećaj koji traje i danas.
5. Usledilo je lančano “arapsko proleće”, koje se mahom izvrglo u “arapsku zimu” i pokazalo nemoć Zapada u ostvarivanju koncepta “preoblikovanja nacija”. Oboreni su diktatori u Kabulu, Bagdadu, a potom i u Tunisu i Tripoliju, s nastojanjima da se svrgne Asadov režim i u Siriji, ali je umesto krute vlasti tamo zavladalo tragično bezvlašće, uz opasnost od cepanja teritorijalnog integriteta tih država.
6. Vrludanje Ukrajine između Zapada i Rusije dovelo je do prozapadnog svrgavanja proruske vlasti u Kijevu 2014, da bi ubrzo Moskva anektirala Krim i podržala zahteve naklonjenih joj pobunjenika za “preoblikovanje” te susedne zemlje. Zapad je zbog toga uveo sankcije Rusiji, koja se u međuvremenu direktno vojno angažovala u Siriji, gde ima i pomorsku bazu.
7. Sva ova tumbanja prelila su se u Evropu, gde se na krizu unutar EU nadovezala drama sa rekordnim prilivom izbeglica, koja je dovela do jačanja ksenofobične desnice, britanskog egzita, spoljnog i unutrašnjeg osporavanja integrativne uloge Nemačke, pa čak i do pokreta za dezintegrisanje Unije i pojedinih njenih članica.
8. Ovih dana pristigli su ohrabrujući znaci dogovora oko Sirije između SAD i Rusije (u međuvremenu izmirene sa zapadnim saveznikom Turskom, nezadovoljnom tretmanom među Evropljanima), što nagoveštava novu fazu, koja bi mogla da dovede do smanjivanja evropskih iskušenja s migrantima, ali i do strateških usaglašavanja među silama, sa posledicama koje su zasad nesagledive, skoro kao i njihovo tekuće nadmetanje nalik modifikovanom hladnom ratu.
9. Produbljene su, ujedno, i podele unutar muslimana. Zaoštreni su sukobi između sunita i šiita.
10. Najdugoročnija posledica po svet demokratije je sužavanje ljudskih prava. Potreba za povećavanjem bezbednosti smanjuje građanske slobode.
Nije, naravno, sve to proizišlo iz 11. septembra 2001. Prethodila je istorija raznovrsnih nasilnih prodora iz velikih daljina svuda po planeti i onoga što je potom nazvano “sukob civilizacija”
Ali, ako u vidu imamo samo ovo stoleće, taj datum bi mogao da se označi kao rasadnik lomova. Kako sam po sebi, tako i zbog kontraproduktivnih odgovora na njega. Takoreći, kao što su u deceniji koja je prethodila smeni vekova i milenijuma bili datumi po kojima se rastakala Jugoslavija.
