Izvor: B92, 26.Jan.2015, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milton Glejzer: Neka istorija sudi o umetnicima
"Umetnost je mehanizam preživljavanja koji je izumela ljudska vrsta. Bilo da stvaramo umetnost ili je doživljavamo, svest nam se menja. Metafizičar ili budista ovo stanje naziva 'stanjem budnosti".
"Ako grafički dizajn ima velikog maestra, Milton Glejzer je Mikelanđelo. Dilanov plakat. Logo: "Ja volim Njujork". Magazin "New York". Sve ostalo", napisao je Čip Kid, američki grafički dizajner, autor naslovnica “Batman Collected” i “Peanuts: the Art >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << of Charles M. Schulz”.
Treba se složiti. U dogovoru s dizajnerom Mirkom Ilićem, s kojim deli stan u Njujorku i kojeg, kako kaže, dugo poznaje, Milton Glejzer izlagaće u Zagrebu 27. januara u Salonu Izidor Kršnjavi.
Biće izloženi radovi iz ciklusa “Crtanje je mišljenje”. Ima 85 godina, ne putuje mnogo, na žalost, na otvorenje izložbe u Zagreb neće doći. Novinari hrvatskog “Jutarnjeg lista” razgovarali su s njim mejlom.
Ipak, i dalje neumorno stvara. Jedan od njegovih najnovijih projekata je saradnja u sedmoj sezoni serije “Mad Men”, za koju tvrdi da je vrlo realistična i precizno prikazuje kako je ovo burno razdoblje u svetu oglašavanja zapravo izgledalo.
“Mogao sam ući na vrata firme Sterling, Cuper i saradnici. Poznavao sam te ljude.” Budući da je Glejzer počinjao upravo 60-ih, vrlo se dobro seća perioda u seriji predstavljenog kao haotičnog, ali produktivnog.
Tvorac serije Metju Viner smatra da je upravo Glejzer guru tog perioda. Novu sezonu reklamira silueta Dona Drapera, koji s kauča posmatra reklamu psihodeličnih boja, prepoznaju se ženski lik iz profila i čaša crnog vina. Vizualno podseća na reklamu kakvu je Glejzer napravio za Boba Dilana, s fluorescentnom, divljom, psihodeličnom kosom muzičara. Inače inspiriranu autoportetom Marsela Dišana.
Glejzer je počeo s oblikovanjem naslovnica knjiga, bavio se zatim dizajnom za korporacije, magazine, albume, restorane, reklame... Otac, krojač, nije na početku želeo da se njegov sin bavi dizajnom.
* Naziv izložbe u Zagrebu je “Crtanje je mišljenje” i bazira se na knjizi istog naziva. Crtanje rukom gotovo je potpuno zamenio računar?
- Umetnost je mehanizam preživljavanja koji je izumela ljudska vrsta. Bilo da stvaramo umetnost ili je doživljavamo, svest nam se menja. Metafizičar ili budista ovo stanje naziva “stanjem budnosti”. Kao što opisujem u knjizi, kada crtate lice pojedinca, prvi put, tek onda zaista shvatate kako izgleda. Taj razmak koji postoji između umetnosti i stvarnosti nas provocira, zapravo, da shvatimo što je zaista stvarno. A shvatiti šta je stvarno možda je jedno od najvećih postignuća ljudskog uma - u tim retkim trenucima kada se pojavljuje. I ova knjiga je, kao i sve moje knjige, duboko lična.
* Vaš najnoviji projekat nastao u saradnji sa sedmom sezonom serije “Mad Men” dobio je mnogo pažnje javnosti. Kakvo je to bilo razdoblje?
- Za seriju “Mad Men” mogu reći da je izuzetno profesionalna, a zamolili su me da imitiram način crtanja koji bi bio tipičan za moj rad pre više od četrdeset godina. Osnovno pitanje je bilo da li uopšte mogu uverljivo crtati na taj način. Gledao sam na taj problem, u osnovi, kao na tehnički. Smatram da je taj period bio veliki i ikonički u svetu reklama, pre nego što su ovim područjem počeli da dominiraju marketing i ponavljanje. Naposletku su mi i dobro platili.
* Još radite u studiju na Menhetnu, u kom ste i osnovali, s Klejom Felkerom, magazin New York. Ne verujete u mantru, “Menjaj sve, i čini to redovno”? Koliko vas ima u studiju?
- (Smeh) Malo se toga, na prvi pogled, promenilo u poslednjih pedeset godina mog života, ali nisam ista osoba koja sam bio juče ni, definitivno, ista osoba koja sam bio pre pedeset godina. U studiju nas je četvoro. Ako gledam unazad, čini mi se da je saradnja sa svakim od tih ljudi počela kao niz slučajnosti...
*Slogan vašeg studija je “Umetnost je rad”. Teško je održivo romantično poimanje usamljenog autora u potrazi za inspiracijom, ipak postoje i oni koji mnogo rade, a nisu dobri. Ipak, umetnost nije samo rad?
- Na kraju krajeva, šta jeste, a šta nije umetnost sudi isključivo istorija. Pojedinac lako za sebe može tvrditi da je umetnik, ali ne postoji apsolutni kriterijum koji bi to presudio. Ipak, kao što sam rekao, najvažnija karakteristika umetnosti je kapacitet da razvije “pažnju”, koja je strategija za održavanje života. Moj savet je da radite svoj posao dobro i ostavite istoriji da odluči da li ste umetnik ili ne.
* Odrasli ste u Bronksu, kako sam pročitala, u radikalnom levičarskom kvartu - “Mala Moskva”. Kako vas je to formiralo?
- Reč “radikalno” je dvosmislena, sa snažnim asocijacijama i slikama. Naš, savremeni pogled na umetnike, u odnosu prema našoj kulturi, je da su pravi umetnici transgresivni, nestašni i preispituju postojeće stanje. Sve to zvuči radikalno.
* Da li se ikad umorite od znaka “Ja volim New York” i svih verzija koje postoje, ili ste i dalje ponosni?
- Pretpostavljam da su svi umorni od tog znaka, ali ljudi koji se bave dizajnom žele da imaju uticaj na svoje vreme. Ovaj znak potvrđuje moju egzistenciju; barem deo moje egzistencije.
* Počeli ste karijeru dizajnirajući naslovnice knjiga. Da li danas naslovnice knjiga sve više liče jedna na drugu?
- “Optužiti” sve naslovnice knjiga da nisu dobre ne bi bilo pravedno. Ipak, želim da istaknem da je, poput mnogih aspekata dizajna, uloga marketinga štetna. Kao što znamo, marketing uspeva tako što iscrpljuje ono što je već napravljeno, ono što postoji. Nema pogubnije ideologije od ove sveprisutne i neizbežne aktivnosti. Ispitivanje postojećih uslova oduvek je bila uloga umetnika i odgovornog građanina. To se nikada neće promeniti.
