Izvor: Dzungla.org, 06.Apr.2013, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Midon: Važno je biti drugačiji
RAUL Midon (47), čovek koji, po pisanju „Njujork tajmsa“ gitaru pretvara u orkestar, a glas u hor, nedavno je prvi put gostovao u Srbiji. Midon je, pred beogradski koncert u „Bitef art kafeu“, probao srpsku kuhinju i malo prošetao našom prestonicom, a onda se „dohvatio“ gitare i srpskoj publici priredio nesvakidašnje veče. Američki kantautor, pevač i gitarista, iako slep od rođenja, proslavio se kombinacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << virtuoznog sviranja gitare, ritma i vokalne trube. Tokom karijere je sarađivao sa nekima od najvećih umetnika današnjice: Stivijem Vonderom, Džejsonom Mrazom, Markusom Milerom, Petom Metinijem… A o tome kako je rano otkrio ljubav prema muzici, Midon za „Novosti“ priča: – Bio sam okružen muzikom celog života i nekako je to bio logičan izbor. Kao slepo dete, muzika me je fascinirala i nisam imao nedoumice po pitanju životnog poziva. * Koliko je za muzičara važno obrazovanje?ZA BOLJI SVET * ČESTO vas opisuju kao orkestar sastavljen od jednog čoveka, sa planom da publici pružite nadu o boljem svetu, koji je sada ispunjen očajem? – Ne pokušavam da pružim nadu samo publici, već i sebi. I to nije preveliki teret. Opet, nekome možda i mogu pružiti trenutak inspiracije, ali je na svima nama, na svakom pojedincu, da se trudimo da poboljšamo svet. – Veoma. Ne spadam u one ljude koji misle da ono ograničava i sputava. Mislim da je to slučaj samo sa ljudima kojima kreativnost u svakom slučaju nije podarena. Škola mi je omogućila da intelektualno shvatim muziku koju volim. Emotivno razumevanje muzike je nešto čemu nijedna škola ne može da nas nauči, ali ne može to ni da nam oduzme. * Kako biste opisali saradnju sa Stivijem Vonderom na albumu State of Mind? – Stivi je jako darežljiv, uvek svira na nečijem albumu. Veliki je profesionalac i od njega se može mnogo naučiti, ne samo o muzici, već i o životu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i čast što je pristao da bude deo albuma State of Mind. * Uspeli ste da sve ovo vreme zadržite sopstveni stil. Da li je to teško, s obzirom na to da pop kultura diktira u kom pravcu bi umetnik trebalo da ide? – Ne gledam na to kao na izbor. Jedino što ja zaista mogu da uradim jeste da zadržim svoj stil. Druga opcija ne postoji. Kada tako postavite stvari, onda se može reći da i nije teško. Doduše, moj stil se menja, zato što i ja sazrevam, kako muzički, tako i emotivno. * Kakve osobine bi trebalo da ima pravi umetnik? – Mogu da govorim samo u svoje ime. Ja moram biti ja, inače ono što izlazi iz mene nije umetnost, već obmana. Ima onih koji progutaju tu laž, ali je to kratkog daha. Zbog toga mnogi „umetnici“ kratko i traju.
Opširnije na Novosti
