Izvor: Vesti-online.com, 19.Jan.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marš na Vuka
Vuk Jeremić, prvi zvaničnik iz Beograda koji se osmelio da usred Generalne skupštine UN u Njujorku koncertom beogradskog hora Viva voks na najlepši mogući način predstavi stranim diplomatama istoriju i kulturu svoje države, sigurno će se izvući iz obruča koji oko njega ovih dana stežu zavidljivci raznih fela iz državica nastalih na razvalinama SFRJ, uključujući i "domaće izdajnike" iz otadžbine.
Milka Ljubičić
Koristeći pravo da izabere jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dan u godini koji u središtu UN može da posveti svojoj zemlji, Jeremić je izabrao srpsku Novu godinu. Čak je naučio generalnog sekretara Ban Ki Muna da na srpskom jeziku izgovori prazničnu čestitku. Pa mu to nije bilo dosta, već je, uz poruku da koncert posvećuje onima koji sanjaju o miru, slavlje u Njujorku završio Maršom na Drinu, pesmom koja slavi najsjajniju pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Ajd' što su se zbog te Jeremićeve "drskosti" digli na noge Bošnjaci iz BiH, zabezeknuti što jedan prapotomak Murat-age Pozderca na ovakav način promoviše "genocidnu" Srbiju, i njihovi zemljaci iz Severne Amerike koji stavljaju potpise na protestnu peticiju. Možda neko može da ih i razume...
Ajd' što su ljubitelji Tompsonovih ustaških zavijanja iz Hrvatske i Herceg Bosne u Vukovom koncertu prepoznali "srbočetničko orgijanje", zamerajući vlastodršcima u Zagrebu što ne upućuju "prosvjedne note" uvereni da su pripadnici JNA uz Marš na Drinu uništavali Vukovar. I takvi računaju na nečije razumevanje.
Ali, čijoj podršci i aplauzima se nadaju oni iz Srbije koji su zapenušali u zgražavanju nad, kako ističu, još jednim u nizu Jeremićevih diplomatskih skandala?! Kojim argumentima će braniti kritiku srpskog novogodišnjeg slavlja u zgradi UN oni koji su ga, ne krijući ruganje, doživeli kao "gastarbajtersku interpretaciju otadžbine i njene kulture", izvrgavajući podsmehu i sve ostalo što je te večeri bilo u funkciji prezentacije Srbije.
Zasmetala im je koračnica Stanislava Biničkog u Njujorku 14 januara 2013. godine, a nije im smetalo, na primer, kada je 11. septembra 2010. godine Marš na Drinu odjekivao u gradskoj većnici u Beču na Danima Beograda.
Nad proslavom srpske Nove godine u Generalnoj skupštini UN leleču i dežurne knjigovođe srpskog budžeta, pažljivo prebirući po njegovim stavkama. Ko je platio "Vukovu zabavu", pitaju, i zar se te pare nisu mogle iskoristiti za krečenje bolnica u otadžbini, za krpanje rupa na putevima, za obnovu železnice, za postavljanje novih bandera, za pritvaranje starih profitera... Već su izračunali da bi sve to - avionske karte, hotelski smeštaj, dnevnice za članove hora - moglo da košta Srbiju, odnosno sve nas poreske obveznike, nekoliko miliona evra.
Javili su se i oni koji prigovaraju Vuku što umesto Viva voksa u Njujork nije doveo trubače, jedine koji navodno imaju "srpsku dušu"; drugima je koncert u sedištu UN bio "tipično američki" i "uvlakački"; treći su se dosetili da diplomac sa Kembridža i Harvarda nije služio srpsku vojsku pa sad Maršom na Drinu navodno leči svoje komplekse; četvrti, oni iz Demokratske stranke, baš sada su se setili da traže Vukovu odstupnicu iz poslaničke klupe u Skupštini Srbije...
Teško je udovoljiti Srbima koji, čak i onda kad im zaigra srce i prorade emocije (kao što su proradile onima koji su gledali TV prenos koncerta iz Njujorka) preispituju sebe da li ispoljavanjem nacionalnog ponosa vređaju druge.
Šta da se radi. Valjda nam je zato ovako kako nam je.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Vesti-online.com...
