Izvor: Dzungla.org, 31.Mar.2013, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luis Ferante: Bio sam gori od svih!
MNOGI zgađeni, mnogi privučeni, tek – ogroman broj nas posvećuje pažnju crnim hronikama, knjigama, filmovima, serijama i dokumentarcima o kriminalu. Mnogi su ih pisali i snimali, a sada se i jedan bivši mafijaš odlučio na tako nešto.Luis Ferante (44), nekada “oficir” ozloglašene porodice Gambino i saradnik već odavno pokojnog “kralja Njujorka” Džona Gotija, za Diskaveri je uradio petodelni (četvrtkom) “Gangsterski kod”. Dakle, obilazeći Salvador, Filipine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Novi Meksiko, Italiju i Poljsku, Luis predstavlja “zakone, običaje i operativu” nekih od najopakijih družina na svetu.Dobivši zeleno svetlo za razgovor sa Feranteom, čim smo ga pozvali na telefon odmah smo progutali ceduljicu sa brojem (jeste čovek napustio mafiju, al’ nikad se ne zna), pa ga najpre zamolismo da nam sam predstavi “Gangsterski kod”:- Putujemo po svetu kako bismo upoznali različite kulture, odnosno razlike između bandi. Znam da su se ovom temom bavili novinari, ali nikada neko ko je živeo takvim životom. Sve je apsolutno istinito, dakle ništa nije namešteno i nema glumaca.ĆUTANJE JE ZLATO Rođen u Kvinsu, Ferante je kao tinejdžer stekao reputaciju “perspektivnog”. Sa svojom ekipom je presretao kamione za dostavu širom Njujorka, tako da je već u ranim dvadesetim dobio poziv od klana Gambino, za koji je, nagađa se, smislio i realizovao više spektakularnih pljački. “Pao je” polovinom devedesetih, ali je prihvatio kaznu, odbivši saradnju sa FBI, zbog čega verovatno nije imao problema sa starim društvom, kada je posle osam i po godina izašao iz zatvora. Pored pisanja i TV angažmana, aktivan je u promovisanju opismenjavanja i čitanja u zatvorima u SAD i Velikoj Britaniji.* Bili ste mafijaš, u kontaktu s raznim kriminalcima, ali sada ste ih upoznali u drugim zemljama, na njihovom terenu. Koliko se međusobno razlikuju, a koliko su slični?- Prvo i pre svega: svi mrze izdajnike i žele da ih ubiju. Ipak, svi imaju različita pravila i zakone, što ponajviše izvire iz kulture iz koje potiču. Na primer, u Salvadoru, iako najkrvoločniji, istovremeno su najprisniji sa svojim porodicama.* Budući da ste bili jedan od njih, da li su kriminalci s kojima ste razgovarali bili otvoreniji prema vama?- Jasno im je da teško mogu da me slažu. Znam ulična pravila i to se vidi. Definitivno su otvoreniji jer pričam njihovim jezikom, razumem ih i razgovaram tako da se osećaju komotno. Nisam dvoličan, u smislu da ih pridobijem, a da onda to zloupotrebim.* Šta je uopšte to što vuče nekoga da se priključi bandi?- Razlozi su mnogobrojni, među njima svakako i siromaštvo, ali ako moram da istaknem jedan, onda je to osećaj pripadnosti.* A šta je vas fasciniralo u gangsterskom svetu?- Sve! Uživao sam u novcu, u onome što sam smatrao poštovanjem, ženama koje su me obožavale. Sve me je to fasciniralo još kad sam bio dete. Malo-pomalo, postajao sam baš kao ti kojima sam se divio. I, naravno, osećaj moći od koje se zaista postaje ovisnik.* Kako ste uopšte došli do toga da postanete “član mafije”?- Dobro, ne dešava se baš da ti neko priđe, pruži ti ruku i kaže da si postao gangster. Jednostavno, svakog dana radiš na postizanju tog cilja. Polako ali sigurno, mali zločini vode ka većim. Izgrađuješ svoje ime. Nikada ne smeš da ustukneš pred tučom, moraš da budeš nasilan ukoliko okolnosti to traže. Velika banda te onda primeti, jer želi da budeš deo njihovog tima. Imao sam 25 godina i imao sam svoju ekipu u porodici Gambino.* I, kako se dogodilo da ste sve to “precrtali”?- Dok sam ležao u zatvoru, mnogi moji drugari su ubijeni ili su nestali, i nisam postavljao pitanja. Ali polako sam uvideo da je većina ubijena zbog para. Užasno saznanje, jer sam naučen da se ne ubija iz pohlepe. Ipak, “trenutak odluke” dogodio se nakon okršaja s komandirom čuvara. Zgrabio sam ga za vrat i pokušao da ga udavim. Pogledao me je rekavši: “Ti si životinja!” I shvatio sam da jesam, da sam naneo zlo mnogima i da sam to i zaslužio. Većina robijaša ne misli da tu pripada. Smatraju da su drugi gori, a da oni nisu toliko loši. A ja sam shvatio da sam – gori od svih!* Čime ste u međuvremenu zamenili sve ono što vam je nekada bila svakodnevica, šta je zamenilo želju za moći?- U zatvoru sam počeo da čitam. Čitao sam i čitao istoriju, filozofiju, klasike književnosti. Onda sam počeo da pišem, tako da je “moć” pisanja sada način da kanališem tu potrebu za uticajem. Da se ne lažemo: svi mi želimo da nas primete. Ali naučio sam da to radim na pravi način, da pomažem ljudima pišući knjige koje možda mogu da im promene život. SOPRANOVI – POGODAK* Izdvajate li film ili seriju koji su realno oslikavali mafijašku stvarnost?- Uživao sam u “Sopranovima”. Mislim da su uradili zaista dobar posao. Dobro, bilo je segmenata ubačenih zarad potreba industrije zabave. Kada bi neki stvarni Toni Soprano otišao kod psihijatra, bio bi ubijen bez razmišljanja, jer bismo se uplašili da više nije sposoban da sam rešava svoje probleme i da će nas kad-tad prodati. Sve drugo, dinamičnost porodičnog života i njegov život sa mafijom, sve je odlično prikazano.
Opširnije na Novosti
