Izvor: Politika, 07.Nov.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Levičar na čelu Njujorka
Trijumf demokrate Bila de Blazija na izborima za gradonačelnika najvećeg američkog grada
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Majkl Blumberg, milijarder bez partijske pripadnosti, koji je u prethodnih 12 godina bio gradonačelnik Njujorka, upravo je dobio naslednika, koji je pre svega poznat po svojim levičarskim uverenjima. Na prekjučerašnjim izborima, demokrata Bil de Blazio (52) do nogu je potukao svog republikanskog protivnika Džoa Lotu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa rekordnom prednošću od 74 : 24 odsto glasova.
Pobeda je, doduše, najavljivana, ali su dimenzije trijumfa ipak iznenađenje. De Blazio je uz to i prvi demokrata na čelu najvećeg američkog grada (8,3 miliona stanovnika u administrativnim granicama, 20 miliona sa predgrađima) od 1989. Rezultati izbora su velika vest i zato što se položaj njujorškog gradonačelnika smatra najvidljivijim posle položaja američkog predsednika, a pogotovo zbog toga što je na to mesto sada izabran čovek koji je u mladosti bio aktivni simpatizer nikaragvanskih sandinista, zbog čega je u tabloidu „Njujork post” često nazivan „Če de Blazio”.
Bil de Blazio dosad nije bio političar velikog formata: bio je biran samo u Gradsko veće Njujorka i za javnog advokata (zastupnika građana). Nikad dosad nije upravljao organizacijom većom od 300 ljudi, a sada će biti na čelu administracije od njih 300.000, koliko je na platnom spisku Njujorka, i na raspolaganju će imati budžet od 70 milijardi dolara.
Biće i najliberalniji gradonačelnik jednog velikog američkog grada i sasvim sigurno pod najvećom paskom, jer jedan levičarski populista dolazi na mesto jednog uspešnog plutokrate. Šta god se naime govorilo o Blumbergu, činjenica je da on Njujork ostavlja mnogo uređenijim nego što ga je zatekao: podigao je nivo rada i odgovornosti gradskih službi i uveo precizno merenje njihovog učinka, gradske finansije su uravnotežene, mnoge četvrti potpuno obnovljene, a samo prošle godine u privatnom sektoru je otvoreno oko 85.000 novih radnih mesta.
De Blazio je, međutim, u kampanji isticao da je Blumberg bio samo gradonačelnik bogatih (u Njujorku živi 400.000 milionera, što ga čini prvim u svetu po broju milionera) i da je predsedavao Dikensovom „Bajkom o dva grada”. Za to je imao i argumente: po zvaničnoj statistici 45,8 odsto stanovnika živi u siromaštvu (koje je definisano prihodima do 30.994 dolara za četvoročlanu porodicu). Dok 20 odsto najsiromašnijih nema veće prihode od 9.000 dolara godišnje i 50.000 ljudi preživljava od narodnih kuhinja i u skloništima za beskućnike, dotle pet odsto najbogatijih ima prosečna godišnja primanja od 436.000 dolara.
Kad se tome doda i da je svaki peti odrasli žitelj Njujorka rođen van Amerike i uglavnom nema regulisan imigrantski status, jasno je da je ovaj urbani konglomerat plodno tle za populuzam. Velika jabuka je uz to demografski već danas ono što će Amerika biti sutra: etničke manjine (Hispanici, Afroamerikanci i Azijati) tamo su većina, dok je belaca, potomaka prvobitnih kolonizatora ili kasnijih doseljenika, samo 33 odsto.
Sada je glavna dilema da li će De Blazio, upadljiva figura (visok je 193 santimetra, polu-Italijan po majci, čije je prezime uzeo, oženjen Afroamerikankom koja mu nije ni do ramena sa kojom ima sina i ćerku), ostati levičar i na vlasti ili će se u sudaru sa realnošću pretvoriti u pragmatika.
Izglednije je ovo drugo, mada će verovatno sprovesti ključnu tačku svog programa, povećanje poreza bogatima da bi se finansiralo obrazovanje siromašnijih. Ali za razliku od Blumberga, koji zbog ličnog bogatstva nije morao da pravi kompromise sa mnogima čiji se interesi ukrštaju u Njujorku, De Blazio nije toga oslobođen. Zato će verovatno doživeti sudbinu svih koji na vlast dolaze da bi promenili sistem, da bi posle nekog vremena postalo očigledno kako je sistem promenio njih.
-----------------------------------------------------------------
Otklon od „Čajanke”
Vašington – Izborni dan koji je u Americi uvek prvog utorka u novembru, doneo je još neke zanimljive rezultate čija je glavna poruka otklon od „Čajanke”, radikalnog desnog pokreta koji je u poslednjih nekoliko godina promenio Republikansku partiju i izazvao blokadu političkog sistema Amerike. Tako je u konzervativnoj Virdžiniji (8,2 miliona stanovnika, budžet 8,2 milijarde) u trci za gradonačelnika pobedio demokrata Teri Mekalif, dok je u Nju Džersiju, gde na predsedničkim izborima uvek pobeđuju demokrate, reizabran republikanski guverner Kris Kristi, koji je time osnažio svoj status ranog favorita za predsedničku nominaciju konzervativaca 2016.
Kristi je uglavnom ignorisao „Čajanku”, a zanimljiva je i pobeda umerenog republikanaca Bredli Berna nad partijskim rivalom koga podržavaju radikali na izborima za senatorsku nominaciju u Alabami.
Milan Mišić
objavljeno: 07.11.2013.
