Izvor: Politika, 05.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekarski san ostvaruje na Menhetnu
Marija Kaljević je na specijalizaciji po programu prestižne bolnice „Maunt Sinaj”, ali želi da se po završetku vrati u Srbiju
Užice – Srećna je ovih dana mlada lekarka iz Užica Marija Kaljević, jer je, kaže, počela da ostvaruje svoj san. Čvrsto rešena da se što bolje u struci usavršava, dobila je specijalizaciju iz interne medicine u Njujorku i radiće je po programu prestižne bolnice „Maunt >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sinaj” s Menhetna.
Uspela je to Marija u konkurenciji nekoliko hiljada lekara iz celog sveta, svrstavši se među 28 odabranih kojima je pružena šansa da se specijalizuju za željenu oblast medicine. No taj izazov neće biti lak za Užičanku: već posle prve godine ove specijalizacije od početnih 28 njih 18 dobija prolaz u drugu godinu i mogućnost da završe celokupan trogodišnji posao, dok će ostalih desetoro morati da traži drugu šansu.
– Verujem u sebe, smatram da sam privilegovana dobijenom šansom. Ali još ne smatram da sam uspela, biće to tek kad budem promovisana na drugu godinu i potom završila specijalizaciju. S tim što, naglašavam, ne bih uspela bez mojih kolega iz Srbije koji su tamo ranije otišli na specijalizaciju. Njima dugujem zahvalnost, oni su mi bili najveća pomoć i podrška, vetar u leđa. Nema uspeha bez pravih ljudi, kontakata, preporuka – kazuje za naš list ova devojka.
Potekla iz ugledne užičke porodice Kaljević(otac joj je dugogodišnji direktor firme „Jedinstvo – Metalogradnja”, majka lekar ginekolog u ovdašnjoj bolnici), Marija je kroz školovanje u Užicu imala samo petice. Svira klavir, igrala je folklor, voli druženje. Studije medicine u Beogradu završila je u roku, a nedavno je na VMA obavila pripravnički staž.
–Opredelila sam se da u Ameriku idem na specijalizaciju, pa za manje od godinu dana položila sve ispite potrebne za nostrifikaciju diplome, da bih mogla da dobijem radnu dozvolu za SAD. Te zahtevne ispite, od kojih polaganje svakog traje po osam ili devet sati dnevno, polagala sam u testing centru u Zagrebu(kod nas nema takvog centra), a praktičan deo obavila u Filadelfiji, kao jedini lekar iz Evrope među tridesetak u mojoj grupi. Malo se, inače, mojih kolega odlučuje na ovaj teži korak: uglavnom odlaze u evropske zemlje gde je potrebno samo određeno poznavanje jezika.
Put do specijalizacije u SAD nije lak. Jednom u godini američke bolnice otvaraju konkurs, uz interesovanje hiljada lekara s raznih meridijana. Za intervju se od tolikog broja odabere svega nekoliko stotina kandidata. Tako je Marija pozvana na razgovore u četiri bolnice(dve u Čikagu, po jedna u Njujorku i Tusonu), koje je obavila krajem prošle godine.
– U februaru mi iz Njujorka stiže mejl sa ponudom za specijalizaciju po programu uglednebolnice „Maunt Sinaj”. Bila sam ushićena, jer sam ušla u uzak krug odabranih. U toj bolnici već ima nekoliko naših lekara na specijalizaciji, neki su i završili, a biće nas tu na prvoj godini čak petoro iz Srbije. Čeka me veliki rad: radna nedelja od 70 do 80 sati, posao u bolnici s pacijentima, redovno učenje i, na kraju, polaganje specijalističkog ispita. Stižem iz Užica na Menhetn, sa Đetinje na Ist river, idem ka visokim medicinskim znanjima – zadovoljna je naša sagovornica.
Na pitanje gde namerava da se zaposli posle specijalizacije odgovara da je rano za tu odluku, jer sve radi korak po korak. – A volela bih da se vratim u svoju domovinu kao specijalista interne medicine i ovde da radim koristeći stečena znanja iz razvijenog sveta. No, videćemo – dodaje Marija.
O tome šta znači navedena specijalizacija govorio nam je dr Miljko Pejić, užički vaskularni hirurg koji već četiri godine radi u norveškom gradu Kristijansandu. Miljko je svojevremeno, dok je radio u užičkoj bolnici, bio najmlađi potpredsednik Srpskog lekarskog društva i potpredsednik Lekarske komore Srbije.– Veoma mi je žao što poslednjih godina izuzetno vredna deca mojih kolega odlaze u Ameriku i Nemačku sa velikom opasnošću da tamo zauvek ostanu. Marija je dobila jedinstvenu priliku da se probije u vrh medicine u Americi, na jednoj od najpoznatijih medicinskih institucija u svetu. Verujem da će šansu iskoristiti, a njen eventualni povratak u Srbiju doneo bi kvalitet i podstakao druge mlade ljude da se po sticanju izuzetnih znanja i veština vrate kući, doprinesu izgradnji jedne bolje i lepše Srbije. Poslednjih godina razlike između medicine na razvijenom Zapadu i u Srbiji postaju veće, zbog naše ekonomske slabosti nismo u stanju da tehnološki u dovoljnoj meri pratimo Zapad. Zato su nam, u nedostatku tehnologije, potrebni kadrovi sa svetskim iskustvom, pravilima ponašanja u profesiji, humanim odnosom prema pacijentu – kaže dr Miljko Pejić.
.jpg)
