Izvor: Večernje novosti, 22.Maj.2014, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Laušević došao da nahrani dušu

ŽARKO Laušević, glumac izuzetnog dara i blistave karijere, koja je zbog tragičnih događaja iz 1993. godine možda zauvek prekinuta, posle petnaest godina izgnanstva ponovo je u Beogradu. Glumac će u Srbiji biti još nedelju dana, posle čega se vraća u Njujork. Kako za „Novosti“ kaže jedan od njegovih najboljih prijatelja, Laušević je još prošle nedelje ovde proveo nekoliko dana, a onda je u potpunoj tajnosti otputovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Podgoricu, da bi se video sa majkom koja je već nekoliko godina teško bolesna. U Crnoj Gori je boravio inkognito, nijedan crnogorski medij nije objavio vest o njegovom dolasku, a onda se u nedelju vratio u Beograd. - Javio mi se Žarko i videli smo se. Koliko znam, nema nikakve dogovore da nešto ovde snima, ali o poslu nismo mnogo ni pričali. Žarko je, kako sam osetio iz našeg razgovora, došao u Beograd samo da „nahrani dušu“ - kaže njegov prijatelj i kolega. Kako „Novosti“ saznaju, Laušević se u ovih nekoliko dana video i sa nekoliko glumaca u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, svojoj nekadašnjoj matičnoj kući na čijoj je sceni 11 godina (od diplomiranja na FDU 1982) ostavljao trag glumačkog velikana u više od 20 predstava. Svratio je i do Ateljea 212, ali gde se u Beogradu nalazi, s kim se sve viđa i kakvi su mu planovi, niko od njegovih bliskih prijatelja i kolega ne želi da komentariše.INKOGNITO U KOLIKOJ tajnosti je Laušević došao u Crnu Goru govori podatak da ga čak nisu videle ni njegove kolege. - Čuli smo da je ovde, ali nismo uspeli da se vidimo sa njim - kaže Velizar Kasalica, glumac Nikšićkog pozorišta. - Više puta smo pokušali da kontaktiramo s njegovom porodicom, ali bez uspeha. A dugo se nismo videli. - Poznavajući Lauša, siguran sam da apsolutno ne želi nikakav publicitet, i treba poštovati njegovu želju. Ništa ne znam o njegovom dolasku u Beograd - kaže Branislav Lečić, njegov dugogodišnji prijatelj i kolega sa klase, sa kojim je iste godine postao i član JDP. Lauševićevi prijatelji sa kojima smo stupili u kontakt kažu i da on ne planira trajni povratak u Srbiju. Oni su nam potvrdili da je poznati glumac proveo dva dana u crnogorskoj prestonici. Tokom boravka na Cetinju nije se pojavljivao na javnim mestima niti na bilo koji način eksponirao. Izuzetak je napravljen u nedelju uveče, kada je sa nekoliko ljudi večerao u jednom slabo posećenom cetinjskom restoranu. Vreme je proveo u društvu majke i brata, a iskoristio je i priliku da obiđe nekolicinu starih prijatelja. - Znao sam da će me posetiti, čim je nogom stao na ovaj asfalt - kratko nam je telefonom rekao jedan od njih, koji je iz želje da na bilo koji način ne naudi velikom glumcu želeo da mu ne pominjemo ime. Lauševićevi prijatelji koji su imali priliku da ga sretnu proteklih dana kažu da dobro izgleda i da je dobrog zdravlja. Primetili su, međutim, da nije dobre volje, da je nemiran i bezvoljan. Ne želi javne istupe, publicitet, niti bilo šta što bi moglo da ga ponovo dovede u središte pažnje sveta. HIT “NOVOSTI“ NE znam da li ću još da pišem - jedna je od svega nekoliko rečenica koje je Laušević izgovorio po sletanju na beogradski aerodrom. „Novosti“ su 2011. ekskluzivno objavile knjigu „Godina prođe, dan nikad“, Lauševićevu ispovest o ubistvu, kazni, zatvorskim danima..., koja je odmah postala hit. Ovo izdavačko „čudo“ našeg lista doživelo je pet izdanja i imalo fantastični tiraž od 350.000 prodatih knjiga. * * * * * * * * * * * Toma Fila, za „Novosti“, o pravnoj sudbini glumačke zvezde, koju je zastupao posle tragične noći u Podgorici LAUŠEVIĆU VIŠE NE PRETI ROBIJA, POSTOJI JEDINO OPASNOST OD KRVNE OSVETE OD kada ga je 29. decembra 2011. godine pomilovao bivši predsednik Srbije Boris Tadić, Žarko Laušević je slobodan čovek. Ne preti mu nikakva robija. Postoji samo opasnost od krvne osvete. Ovako, ukratko, opisuje pravnu sudbinu slavnog glumca njegov dugogodišnji advokat Toma Fila. - Crna Gora za njim nikada nije raspisala poternicu - podseća za „Novosti“ Fila. - Srbija jeste, ali je i povukla. Drama u Lauševićevom životu počela je 31. jula 1993. godine, kada je njega i njegovog brata Branimira, navodno, napala grupa mladića u podgoričkom kafiću „Epl“. Žarko je ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića i teško ranio Andriju Kažića. Prvostepena presuda glasila je: 15 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva Pejovića i Vučinića. Kazna je potvrđena i posle njegove žalbe, tako da je robiju izdržavao u zatvorima u Spužu i u Požarevcu. Lauševićevi advokati opet izjavljuju žalbu, tada Saveznom sudu. Posle ponovljenog pretresa 1998. godine, izriče mu se konačna presuda: četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Ali, kako je u tom trenutku već proveo četiri i po godine iza rešetaka, odmah je pušten na slobodu. Nedugo zatim, otišao je u Njujork gde je živeo radeći fizičke poslove. Ipak, Crna Gora mu nije oprostila ubistva. Državni tužilac se žalio, pa mu je Vrhovni sud u Podgorici četvorogodišnju kaznu preinačio na 13 godina zatvora. Pre pet godina, Laušević, već odavno sakriven od očiju javnosti, uhapšen je u Njujorku zbog boravka bez vize. Nadležni organi saopštili su da razmatraju da ga deportuju u Srbiju koja je raspisala međunarodnu poternicu za njim. Sredinom septembra 2009. godine, sud u Njujorku mu ukida pritvor. Tadašnji predsednik Tadić donosi odluku o njegovom pomilovanju, a tadašnji ministar policije Ivica Dačić, 1. februara 2012. uručuje mu srpski pasoš. E. R.

Nastavak na Večernje novosti...