Izvor: Politika, 30.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvantni udar na Volstrit
„Kvantovci” su svoje izvanredno znanje iz matematike i fizike najpre proverili u Las Vegasu, zatim su se ustremili na Njujoršku berzu – najveću kockarnicu na svetu. Posledice i danas osećamo na svojoj koži
Na lepom zdanju Njujorške berzenigde ne piše: „Dobro došli u najveću kockarnicu na svetu!”
A šta je s Las Vegasom?
„Kvantovci” su svoje izvanredno znanje iz matematike i fizike najpre proverili u „gradu kocke”. Većina je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispred imena i prezimena upisala doktorsko zvanje, poneko u vlasništvu ima i Nobelovu nagradu.
Nisu ih nazvali po „kvantu”, najmanjoj količini energije, ako ste tako pomislili. (Imenica kvantum na latinskom označava – količinu, deo, iznos, mnoštvo, svotu.) Otkriće da je svet oko nas u svojoj suštini kvantne prirode, jedno je od najvećih dostignuća savremene nauke. Nesvakidašnje ime potiče iz ekonomije, to je skraćivanje naziva kvantitativna analiza, iako su ga proslavili lukavim korišćenjem saznanja iz matematike i fizike. Kako?
Svoj berićetni pohod na Las Vegas i Volstrit (istom ulicom prolazio je gradski odbrambeni bedem u vreme Holanđana) utemeljili su, naime, na izvrsnom poznavanju teorije verovatnoće smišljajući računarske programe koji su urodili velikim dobicima. Podjednako igrajući poker i trgujući na berzi.
Poker na univerzitetu
Šezdesetih godina prošlog veka na američkim univerzitetima počele su da niču sekcije za poker, blekdžek (igra s kartama do 21, slična ajncu) i bridž, kaže prof. dr Vladimir Milačić koji je izvesno vreme proveo kao gostujući profesor u SAD. Mnogi matematičari su se ogledali i u kockarnicama i na takmičenjima, a jedan od glavnih junaka svetskog bestselera (pojavio se pre nekoliko meseci) „Kvantovci: Kako je novi soj matematičkih mudraca osvojio Volstrit i maltene ga uništio”, poznatog novinara „Volstrit džornala” Stivena Pitersona, jeste Edvard Okli Torp, koji je u 23. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu i ostao da predaje. Ali žudeo je strastveno da pronikne u tajne ruleta.
Jednom prilikom sreo je slavnog Kloda Šenona, oca teorije informacija i kriptografije i tvorca digitalnih kola i računara, i zamolio ga da nakratko porazgovaraju. Petominutni sastanak u kabinetu čuvenog naučnika odužio se nekoliko sati. Mlađi sabesednik napomenuo je da ima članak „Pobednička strategija za blekdžek”, ali nijedan naučni časopis nije želeo da ga štampa.
Na nagovor starijeg preimenovan je u „Vodeće strategije za 21” i za kratko vreme posle objavljivanja postao veoma omiljen. Ubrzo je Edvard Torp napisao knjigu „Pobediti delioca karata”.
Nastavili su danima da se druže u domu Kloda Šenona, nazvanom „Entropijska kuća”, pokušavajući da odgonetnu suštinu igre na ruletu na nekoliko koje su za tu svrhu kupili. Nalaze su potom proveravali na računaru IBM-a. Edvard Torp je naposletku zaključio da će se ulog, ako se valjano iskoriste statistički podaci, velikom brzinom uvećati. U jednoj igraonici upoznao je protivrečnog biznismena Emanuela Kimela, zaljubljenika u blekdžek, koji mu je pozajmio 10.000 dolara (današnjih 65.000).
Za jedno veče matematičar je zgrnuo velike pare. Nakon što je olakšao još nekoliko kockarnica, trajno mu je zabranjen pristup u sve. Zakleo se da će biti „ovca koja će zaklati kasapina”. Knjiga je prodata u pola miliona primeraka, a Emanul Kimel mu je predložio da okuša sreću u najvećoj kockarnici na svetu – na Volstritu.
Edvard Torp je zaposlio nekoliko mladih doktora matematike, buduće jezgro „kvantovaca”, i krenuo da se kocka sa osiguranjem deonica, naglašava profesor Vladimir Milačić. Otkrio je da berzansko tržište odlikuje u velikoj meri nasumičnost ili slučajnost, stoga je odlučio da primeni istovetni pristup iz kockarnica. U srcu proračuna nalazilo se Braunovo kretanje, nazvano po škotskom botaničaru Robertu Braunu, koji je pod mikroskopom uočio da se čestice polena pokreću. I to obznanio 1828. u čuvenom delu „Mikroskopska posmatranja čestica koje sadrže polen”, koje je nenadmašnom Albertu Ajnštajnu poslužilo za utemeljenje specijalne teorije relativnosti.
Formula za dobitak
Šta je, u stvari, Edvard Torp uradio?
Počeo je da trguje opcijama (pravo biranja) evropskog tipa, koje postoje još iz rimskog doba, objašnjava dr Petar Kočović iz „Gartnera”. Kako to izgleda? S deonicom koja, na primer, vredi sto dolara možete da trgujete samo na naznačeni dan. Berzanski posrednik (diler) može da ponudi prodavcu izvestan procenat (recimo, deset odsto) da je ne proda nikome dok važi kupoprodajni ugovor. Ako je na dan prodaje opcija narasla na 150 dolara, prodavac dobija 100 dolara i zadržava deset, a posrednik je zaradio 40 jer je prodao nekome za 150 dolara.
Američke opcije nemaju nikakvo vremensko ograničenje. Zanimljivo je da se na Njujorškoj berzi najviše barata tzv. evropskim. Nekoliko Nobelovih nagrada za ekonomiju dodeljeno je za izračunavanje cene opcija na dan prodaje, a najpoznatiji je Blek-Šols-Mertonov obrazac (model). Dvojica doktora matematike, Majron Šols i Robert Merton, ovenčani su nobelovskim odličjem 1997. (Fišer Blek je, nažalost, dve godine ranije umro.) Svojevrsna matematička formula je toliko pouzdano predviđala cene opcija u zadatom roku da ju je kompanija „Teksas instrjuments” ugradila u svoje kalkulatore od kojih se nije odvajao nijedan berzanski trgovac.
Ništa ne uspeva bolje od uspeha, zato su najveće međunarodne banke (Goldman-Saks, Liman braders, Dojče banka, Sitadel i druge), u čijim su upravnim odborima sedeli najugledniji „kvantovci” –
Klif Esnes, Aron Braun, Ken Grifin, Piter Miler i Boaz Vajnštajn, nagrnule u novi eldorado. I brže-bolje uposlile su na desetine mlađanih doktora nauka iz matematike i fizike.
„Zlatno doba” olakog bogaćenja zakucalo je na brojna vrata, sve do ponedeljka (upamtite: krah berze 1929. bio je na „crni petak”) šestog avgusta 2007. godine, kada su se pojavili prvi nagoveštaji da nešto nije u redu. A posle? Svi smo na svojoj koži osetili neoliberalni kapitalizam, od kojeg danas ruke peru najuporniji zagovornici, osim u Srbiji. Čak 45 odsto američkog stanovništva, prema rečima dr Petra Kočovića, igralo se ulagača na berzama. Naduvani balon pukao je 15. septembra 2008. Kako su prošli „kvantovci”?
Vratili su se na univerzitete, a mnogi započeli posao s novim kompanijama. Niko još nije odgovarao za ekonomski krah kojem se kraj ne nazire, a u SAD već najavljuju drugi talas „kriznog cunamija”. Jedino je stari vuk profesor Džejms Sajmons, prošle godine 85. na „Forbsovoj” listi bogataša (5,9 milijardi dolara), izašao sa uvećanim imetkom!
Zaplet dostojan Džejmsa Kamerona za filmsku skasku u kojoj nestaje granica što razdvaja dva sveta – stvarni i prividni, i to još u tri dimenzije, s blistavim umovima i supermoćnim računarima. Zadivljujuće!
A ima li razlike između Las Vegasa i Volstrita?
Svakako. U „gradu kocke” se kockate svojim novcem i vlastitom sudbinom, a u „najvećoj kockarnici” na svetu i parama i životima miliona ljudi širom sveta!
Dvojica naših sagovornika, koji su je među prvima (ako ne i prvi) u Srbiji pročitali, zanimljivu knjigu zdušno preporučuju za prevođenje na srpski.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 30.10.2010.
