Izvor: Politika, 17.Apr.2013, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kralju pretrage” spada kruna
Mnogobrojni korisnici mobilnih telefona zaobilaze „Gugl” odlazeći na specijalizovane sajtove i aplikacije, zbog čega i popularni pretraživač mora da se menja
Najveći igrač u industriji pretraživača „Gugl” i dalje suvereno vlada tržištem, ali se u poslednje vreme suočava sa žestokom konkurencijom, pre svega među aplikacijama za pametne telefone i specijalizovanim internet stranama.
Kompaniji iz Silicijumske doline pripada dve trećine tržišnog kolača. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zbog toga „Njujork tajms” kalifornijskog giganta naziva „kraljem pretraživača”, ali i dodaje da je njegovo prvo mesto ugroženo činjenicom da vlasnici mobilnih aparata sve češće zaobilaze „Gugl” i direktno odlaze na aplikacije sa usmerenim informacijama. Neke će ponuditi samo vremenske podatke, druge savete gde ručati, dok će treće pronaći najbliži kafić.
„Gugl” je u odnosu na ove uskoprofilisane programe često isuviše uopšten. Ako ste turista i držite „smartfon“, vrlo je verovatno da ćete se pre osloniti na mobilne mape ili aplikacije, koje vam na jednom mestu predlažu hotele ili znamenitosti, nego što ćete listati strane i strane na „Guglu”.
On se danas doživljava kao indeks u udžbenicima koji zahteva da tražite sve strane na kojima se nalazi pojam koji vas zanima. A trend je drugačiji. Nalaže da programi moraju da budu inteligentniji i da korisnicima ponude samo podatke koje ih interesuju. Zašto bi surfer morao da otvara sve sajtove na kojima se nalazi pojam koji je ukucao na „Guglu” ako oni nemaju nikakve veze sa onim što mu treba?
Oren Etzioni je pokrenuo nekoliko aplikacija za mobilne telefone, među njima i one koje pronalaze najbolje letove. On ovako objašnjava potrebe današnjih surfera:
– Postavljate vrlo jednostavno pitanje i dobijate vrlo jednostavan odgovor. Ne želite deset plavih linkova na malom ekranu – kaže Etzioni.
Toga je svestan i „Gugl”. Zato je i uveo takozvani grafikon znanja koji sa desne strane ekrana nudi osnovne informacije o pojmovima. Podatke je povezao i skupio na jednom mestu na osnovu ranijih pretraga (ako su ljudi iznova tražili iste ili slične odgovore o „ajfonu”, jasno je da te odgovore treba prikazati), zbog čega korisnik ne mora da ulazi na mnogobrojne sajtove.
Osim toga, da bi vam prikazao relevantne činjenice, on vas i pita na šta tačno mislite. Ako ukucate Dajana, „Gugl” će vas pitati da li mislite na princezu Dajanu ili istoimeni film. Od klika zavisi ponuda linkova.
Zbog toga i generalni direktor kompanije Leri Pejdž najavljuje dalje promene kako bi se kompanija prilagodila tehnološkoj struji koja od pretraživača traži da budu konkretni i precizni. Njegov saradnik Ben Gomes ističe da je korporacija prevazišla posao pružanja podataka i ušla u biznis znanja, dakle smisleno povezanih činjenica.
– Ono što pokušavamo da uradimo jeste da podelimo ljudska znanja – objašnjava Gomes.
U drugoj polovini prošle godine opšti pretraživači su zabeležili pad posete od tri odsto, dok su se aplikacije sa posebnim informacijama pohvalile rastom broja korisnika za osam odsto. Sa promenom ključne reči svog poslovanja, „Gugl” se nada da će zaustaviti ovaj trend.
Velika šansa za velike i male
Industrija pretraživača je, ocenjuje „Njujork tajms”, vredna dvadeset dve milijarde dolara. Oglašivači su spremni da plate za informacije o potencijalnim kupcima, dakle za informacije koje ti kupci ostavljaju pretraživačima svaki put kada kucaju pojmove.
Prema nekim procenama, „Gugl” tri četvrtine svojih prihoda zarađuje upravo od oglasa. Kao argument da će ovo tržište i dalje rasti i da će mnogi probati da postanu novi „Gugl”, uzima se i to što „Microsoft” uporno nastavlja da ulaže u svoj pretraživač „Bing”, koji dosad nije zabeležio veći uspeh.
J. S.
objavljeno: 17/04/2013
