Izvor: Politika, 23.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrolisano rušenje Asada
Posle serije neuspeha u Savetu bezbednosti da se promena režima u Siriji postigne diplomatskim putem, SAD pribegavaju „drugim metodama”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Posle serije neuspeha da „političku tranziciju”, što je eufemizam za obaranje predsednika Bašara Asada, isposluju diplomatskim konsenzusom u Savetu bezbednosti, SAD su prešle na „plan B”. On se sastoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u primeni „drugih metoda” koje će dovesti do istog rezultata: promene režima u Siriji.
Dva teksta koje su u prošli petak i juče objavili „Njujork tajms” i „Volstrit džornal”, pozivajući se na neimenovane američke funkcionere, o ovome iznose slične teze, po kojima bi rezultat nove strategije trebalo da bude „kontrolisano rušenje Asada”.
Taktika za to je povećanje pomoći pobunjenicima i jačanje regionalne koalicije u čijem su središtu Turska i Saudijska Arabija.
Važan akter je i Izrael, gde će narednih dana otputovati sekretar za odbranu Leon Paneta. Prošle nedelje u sličnoj misiji – koordinacije politike prema Siriji – u Izraelu je boravio i Tomas Donilon, Obamin savetnik za nacionalnu bezbednost.
Važna uloga namenjena je i Iraku, od koga se očekuje da svoj vazdušni prostor zatvori za kargo transport iz Irana, kojima se Asadu dostavlja oružje. Taj koridor je, kako iznose pomenuti neimenovani funkcioneri, široko otvoren posle povlačenja američke vojske iz Iraka prošlog decembra.
CIA tvrdi da Iranci koriste jednog svog privatnog avio-prevoznika, pokrivajući transport oružja lažnim deklaracijama. U Siriju se, prema tim papirima, izvoze cveće i oprema za poljoprivredu.
Iz Vašingtona je u Bagdad zbog toga tokom februara i marta upućeno niz diplomatskih demarša, sa porukama da se time krše odgovarajuće rezolucije UN. Iračani su prvo negirali da izdaju dozvole za prelete, koji su tokom tog perioda nastavljeni, da bi ih u martu, pre nego što su bili domaćini sastanka Arapske lige, obustavili.
Deo plana SAD je i zatvaranje Sueca za iranske brodove čija su odredišta sirijske luke. Konkretno, reč je o kargo brodu „Amin” koji je već jednom Siriji dostavio automobilsko gorivo, a potom utovario sirijsku sirovu naftu za preradu u iranskim rafinerijama. Brod sada traži dozvolu za prolazak kroz Suec na putu ka Persijskom zalivu, dok SAD u saradnji sa egipatskim vlastima nastoje da to spreče.
Na jugu Turske, SAD imaju ulogu koordinatora dostave oružja pobunjenicima koje je finansirano od Turske, Saudijske Arabije i Katara. Ono što je novo, to je da će Asadovi oponenti ubuduće dobijati više komunikacione opreme i obuke za njeno korišćenje, što će obezbediti Amerika. Uz to se najavljuje i mogućnost da pobunjenici dobiju i „obaveštajnu podršku”. „Opozicija je poslednjih meseci ojačala, a mi smo sada spremni da to ubrzamo”, citira „Njujork tajms” neimenovanog višeg funkcionera Obamine vlade.
Termin „kontrolisano rušenje Asadovog režima” smislio je Endru Rabler, stručnjak za Siriju iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, koji međutim upozorava da „kao i u svakom kontrolisanom rušenju, nešto može da krene naopako”.
SAD, prema ovim izvorima, sa sirijskim pobunjenicima rade i na tome da proces političke tranzicije započne od prvog dana Asadovog pada, što uključuje i osnivanje privremene vlade koja bi uključila pripadnike svih međusobno suprotstavljenih sekti: alavita, sunita i hrišćana. Prisustvo alavita u vladi posle Asada smatra se neophodnim da bi se održala celovitost Sirije.
Prema Marinu Indajku, bivšem ambasadoru SAD u Izraelu, jedna od hitnih stvari koje bi SAD morale da urade jeste uspostavljanje kontakta sa Asadovim generalima kako bi se obezbedilo da oni na drugu stranu prebegnu sa kompletnim jedinicama kojima komanduju.
Opis svih ovih planova prate i upozorenja da su možda, u suočavanju sa sirijskim realnostima, samo spisak lepih želja. Protiv Asada se sada bori više od 100 pobunjeničkih formacija, od kojih mnoge imaju veze sa Al Kaidom.
„Šta ako te grupe pad režima iskoriste da stvore uporište u središtu Bliskog istoka”, pita Čarls Lister, analitičar „Džejn centra za terorizam i pobune”.
Zadatak da to spreči ima CIA, čiji agenti operišu na jugu Turske i navodno su pojačali kontakte sa pobunjeničkim grupama. Ali kao i ranije u sličnim situacijama, i ovoga puta se, dok se očekuje najbolje, istovremeno strahuje od najgoreg.
Milan Mišić
objavljeno: 24.07.2012
