Izvor: Danas, 24.Avg.2014, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključna cigla stripa
„Krazy Kat" Džordža Herimana pojavio se prvi put kao fusnota tada aktuelnog stripa ovog autora "Porodica sa sprata" u Herstovom dnevnom listu "New York Journal" 1910. godine, da bi od 1913. dobio nezavisni prostor i pune tri decenije kontinuirano trajao.
Ali zašto danas govoriti o ovom stripu koji je nastao pre sto godina, i o domaćem izdanju koje je izašlo pre deset godina? Jednostavno, to je, moguće, najbolji strip svih vremena, blistavi trenutak u celokupnoj istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << umetnosti, izvor vatre inteligentne i maštovite igre čiji plamen do danas najinventivniji stvaraoci preuzimaju poput svojevrsne štafete. Da bismo mogli razumeti režim slikovnosti i posebno znakovnosti ovog medija, moramo podsetiti na ovaj revolucionarni uzlet uobrazilje u kome kontemplativno i razigrano ravnopravno koegzistiraju.
Dinamika ljubavnog trougla - mačka koja voli miša, miš koji mrzi mačku i pas policajac zaljubljen u mačku - koja se kontinuirano obnavlja u svakom nastavku sa neslućenim brojem varijacija, predstavlja fabularnu potku kompleksne strukture ovog dela, zasnovane na plemenitoj mašti, emotivnoj rafiniranosti i hrabrom nadrealističkom eksperimentu.
Poetika stripa počiva primarno na glavnom karakteru Krazy Kat, mački koja je beznadežno zaljubljena u miša Ignjaca. Neurotično agresivni Ignjac, s druge strane, prezire ljubav, "realističan je, isuviše pametan i razložan za takve stvari", te nastoji da je svakom prilikom povredi, gađajući je ciglom u glavu, što Krazy Kat, na osnovu njene čudesne logike i memorije svojstvene samo mačkama, prihvata kao najviši izraz ljubavi i pažnje.
Velika je greška verovati da možemo upoznati autora na osnovu njegovog dela, odnosno praviti paralelu između umetnikovog dela i privatnog života, kao da stvaraoci nemaju dovoljno energije da principe za koje se strasno zalažu u svom kontemplativnom životu primene i u delatnom i svakodnevnom. No Heriman je morao poznavati vrednost samilosti, te Ignjacu nikada neće dozvoliti da sazna šta cigla znači mački. On ne može da prodre u mačje uspomene, koje se protežu do drevnog Egipta, kada se jedan miš zaljubio u ćerku Kleopatrine mačke. Budući sramežljiv, svoju izjavu ljubavi uklesao je na glinenu pločicu, te nespretno "poslao" svojoj izabranici, umalo je ne usmrtivši. Od tada ovakav način izjave ljubavi ostade zapisan kod mačaka.
Mi nikada nećemo saznati kog je roda Krazy Kat, karakter spreman da bude bilo kog pola. Kokonino oblast, inspirisana pustinjom Arizone, nadrealistička je pozornica, čiji se pejsaži i kulise menjaju sa svakim novim prizor-poljem, anticipirajući neočekivana i alogična ekspresivna rešenja. Heriman je nesumnjivo bio pesnik medija. Pesnik oblika, linija, kasnije boja, ali voleo je i zvuk reči i njihov ritam, te je tako izumeo jezik pun neočekivanih glasovnih i slovnih kombinacija, oslobođen bilo kakvih gramatičkih pravila, kao rezultat mešavine nekoliko dijalekata. Tako treba čitati i naziv stripa, kao pesničku igru, ne kao pravopisnu grešku, koji je priređivač izdanja Svetozar Tomić ostavio u originalnom obliku.
I tekst u filakterama ispisan je nemirnim potezima, nalik klinastom pismu, kao i likovi koji se pojavljuju pred nama kao nervozni, tek nagovešteni grafički signali.
No Krazy Kat je važan strip zbog nežne i ćudljive lucidnosti glavnog karaktera, suprotstavljene ciničnoj okrutnosti Ignjaca. Čedno mudra poručuje - "Nisam ni mačka, niti sam luda. Ono što je iza mene, to sam ja. Ideja iza mene, Ignjače, eto, to sam ja!".
U osnovi ove melanholične igre leži, svakako, potresno i istinito delo. Zato ekstaza Krazy Kat kada je udari cigla ne predstavlja ruganje njenoj iluziji i ljubavi, odnosno trijumf Ignjaca. Trijumf stripa čini snažno lupanje njenog i naših srca.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
