Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Feb.2020, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako su meksički fresko slikari uticali na američku umetnost?

U njujorškom Vitni muzeju, koji je specijalizovan za savremenu američku umetnost i umetnost zemalja severne i južne Amerike, otvorena je izložba koja ima za cilj da pokaže koliko je savremena meksička umetnost uticala na umetnike iz SAD.

Među umetnicima čija su dela izložena su uglavnom meksički fresko slikari zapatisti, Klemente Orosko i naivni slikari iz redova gerilaca, koji su stvarali između 1925-1945. godine.

Izložba nazvana "Život na američki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << način: merksički slikari murala koji su promenili američku umetnost" je, prema rečima kritičara, izvanredna i isplatila se jer je pokazala koliko su se prožimala dela umetnika iz SAD i Meksika.

Ovom izložbom je promenjena istorija umetnosti jednog perioda jer Vitni je na posletku prihvatio da postoji i "Američka umetnost", a ne posebno umetnost Meksika i SAD.

Manija da se podižu zidovi imeđu umetnosti dveju država se pokazala kao besmislena i mora da bude odbačena.

Ovo približavanje umetnika dveju susednih zemalja počelo je posle dvadesetih godina 20. veka i nova vlast u Meksiku se okrenula umetnosti da pokaže bliskost umetnosti Meksika i SAD.

Opredelili su se da podstaknu izradu murala, jer je to monumentalna lako razumljiva umetnost i to su prihvatila trojica veoma različitih umetnika Dijego Rivera, Hoze Orosko i David Alfaro Sikjeros, koje su njihovi obožavaoci nazvali "Trojica velikih".

Mnogi umetnici koji su im se divili dolazili su iz SAD i hrlili u Meksiko da vide kakvu to umetnost stvaraju.

U SAD je bilo depresije i umetnici su mislili da pomoću ovog metoda rada i stila slika mogu privući sirotinju koja je ostala bez posla.

Jedan od njih je bio Džekson (1900-1995), koji je rođen u Teksasu i otišao u Meksiko Siti da vidi šta radi Rivera i ostao je da radi sa njime četiri godine i stvorio neku vrstu umetnosti koja je imala elemente Rivere, ali tematika je bila severnoamerička.

Meksički umetnici su shvatili da su njihovi murali našli plodno tlo u SAD i poceo je njihov egzodus na sever.

Prvi je došao Osorsko u Njujork 1927. godine i otvorio školu u kojoj je predavao izradu grafika i štafelajno slikarstvo.

Na poziv koledža Pomona otisnuo se do Kalifornije 1930. gde je izradio mural na temu Prometeja, koji je ostavio snažan utisak na Džeksona Poloka koji je tada bio tinejdžer.

Kustosi izložbe su pored slika meksičkih muralista izložili dela američkih umetnika koji su ih sledili i tu se može videti i slika Džeksona Poloka, rađena pod snažnim uticajem Oroska.

Riveri su posveće dve sale da bi se tu smestile i slike američkih umetnika koji su veoma jasno sledili muraliste iako su slikali na platnu sa temperama ili su radili drvoreze da vi što vernije imitirali meksičke kolege.

Siqueiros je bio dosledan svom stilu na slikama, ali je ideje koje je zastupao primenjivao i u stvarnom životu i tako je aktivno učestvovao u pripremanju atentata na Trockog 1932. godine, dok je boravio u Los Anđelesu gde je dobio porudžbinu da uradi fresku "Tropska Amerika".

Poslednja sala je posvećena "Sikjerosu i eksperimentalnoj radionici" u kojoj su zajedno radili Sikrejos i Polok.

Tu je Polok započeo svoju fazu ekspresionističke apstrakcije koja je bila plod njegove saradnje sa meksičkim kolegama i apstraktnim slikama koje su dolazile iz Evrope.

Izložba u Vitni muzeju traje do 17. maja, a onda se 25. juna otvara u Mak Nej muzeju u San Antoniju u Teksasu i trajaće do 4. oktobra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...