Izvor: Politika, 21.Nov.2013, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Jugokoncert” ne spori dugove
Biljana Zdravković, bivša direktorka ove koncertne kuće, kaže da snosi svoj deo odgovornosti „zbog loše procene i loših poteza”
– Za dug prema agenciji Martinasa Kevišasa, koji je tužio „Jugokoncert” zbog neisplaćenog novca, jedino ja snosim odgovornost. Nazovimo to mojom lošom procenom i lošim potezima jer mi ne pada na pamet da okrivljujem nikoga drugog – kaže za „Politiku” Biljana Zdravković, bivša direktorka „Jugokoncerta”, koja je dovela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njujoršku filharmoniju u Beograd i potpisala ugovor sa agencijom „Riversajd mjuzik” sa Kipra. Kao što smo juče pisali, „Riversajd mjuzik” tuži „Jugokoncert” za dug nešto veći od 120.000 evra.
– Za poslovnu politiku „Jugokoncerta” posle 15. decembra 2011, kada sam otišla u penziju, ne mogu da snosim odgovornost, niti da dam relevantno objašnjenje, kao ni da ponudim rešenje, jer nisam ovlašćena da dajem predloge. To je jedino što imam da vam kažem, a ako me budu zvali na sud, ponoviću isto što sam rekla i vama – dodaje Biljana Zdravković, koja je deset godina bila na čelu „Jugokoncerta”, i za to vreme, kako kaže, ova ustanova nije imala dugovanja.
U umetničkim krugovima poznato je da i ostale ustanove kulture vuku dugove koje namiruju sa zakašnjenjem ili putem kompenzacija. „Jugokoncert”, koji je osnovan 1946. godine, sada je u drugačijoj situaciji, i možda je samo prvi prozvan, jer ih je tužio inostrani partner, i sud im je zbog duga blokirao račun.
Naše institucije inače kubure sa novcem jer su gradski budžeti sve manji; ta sredstva stižu sa zakašnjenjem, a tržišni model kulture i dalje nije zaživeo.
Kako onda uopšte izgleda konkurisanje za novac iz budžeta?
Kada se planira sezona, podrazumeva se da pregovori počnu godinu dana unapred, nekada i ranije. Od Sekretarijata za kulturu ustanove u novembru dobiju okvirni dogovor koliko će grad iz budžeta izdvojiti za njihove programe. Otprilike u aprilu dobiju ugovor u kom stoji odobrena suma, umanjena od obećane početne svote, što svaki direktor, iz iskustva, već pretpostavlja. Iznos se još dodatno smanjuje zbog inflacije.
Ova suma često ne bude uplaćena ni do sledećeg avgusta, a ustanova mora da isplati projekat koji je dogovoren prošle godine jer je na to obavezuje potpisani ugovor sa umetnikom. Međutim, ukoliko umetnika ili gostovanje isplati sopstvenim prihodom, tada, prema nezvaničnim informacijama, neće dobiti obećani novac iz budžeta.
Ritam isplata gradskog novca se ne zna, a u ugovoru sa gradom stoji da će novac biti isplaćen prema mogućnostima budžeta, što sav rizik prebacuje na direktore institucija.
Direktori, naravno, moraju da potpišu taj ugovor, jer će u suprotnom ostati bez novca. Ali, ukoliko kao „Jugokoncert” njihove ustanove nemaju ni sopstvenu blagajnu, postoji mogućnost da neće imati uvid ni u priliv novca od prodatih karata.
Prema rečima Boška Radojkovića, direktora „Jugokoncerta”, ovoj našoj agenciji novac od ulaznica dugovali su „Sava centar” i „Bilet servis”, koji je u međuvremenu „nestao”, to jest propao i zadržao „Jugokoncertov” prihod. U umetničkim krugovima zna se da je prodaja ulaznica bila i u rukama Miše Debelog, poznatog vlasnika firme za prodaju karata, koja je takođe propala, zbog čega su se, između ostalog, dugovi „Jugokoncerta” nagomilali.
Pored ovih rizika, sve ostalo su male tajne vođenja kulturnih institucija – pronalaženje partnera i sponzora, konkurisanje za strane fondove, uspostavljanje saradnje sa ambasadama. Ne manje važna jeste i procena koji program će privući publiku, ali i sticanje pouzdanih kontakata u regionu. To podrazumeva poznavanje proverenih ljudi koji će otkriti svoju poslovnu tajnu, to jest sumu za koju su oni ugovorili neki projekat, nastup, gostovanje…
U ovom slučaju, bilo bi logično da je Martinas Kevišas prvo isplatio Njujoršku filharmoniju, jer mu je „Jugokoncert” platio punu sumu za to gostovanje. On se odlučio da deo tog novca uplati orkestru Milanske skale, koji je doveo godinu dana kanije, jer je verovatno procenio da će dugom prema Amerikancima kod nas izvršiti veći pritisak za isplatu novca. Biće da je to deo menadžerske taktike, ali u isto vreme i njegovo legitimno pravo da bira kome će i kada da isplaćuje novac, koji mu po ugovoru pripada. Verovatno je to naučio od oca Gintasa Kevišasa, koji ima izuzetan renome u ovom poslu i važi za odličnog i skupog menadžera.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 22.11.2013.
.jpg)
