Izvor: Blic, 27.Jul.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan tebi, jedan meni
Pre par nedelja jedna naša umetnica koja je izlagala u galeriji u Njujorku želela je da jednu od svojih slika pokloni nekome. U ovom slučaju taj neko je bila osoba koju nikada nije videla u životu, ali joj se u tom momentu, po preporuci prijatelja, činila kao super rešenje u “pronalaženju doma” sa svoj rad.
A ta osoba sam bila ja, koja se ne mogu “pohvaliti” time da sam ikad bila među izvučenim dobitnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u igrama na sreću ili konkursima. Naravno, ako se izuzme karta Jugoslavije koju sam dobila u prvom razredu osnovne škole na nekom konkursu u “Politici” i dve zamene za loto.
Karta nepostojeće države i zamena. Zauvek, da me nije pronašla dotična gospođica. Vrlo lepo i dirljivo. Posebno kad je opštepoznata posebnost veze između umetnika i njihovih dela. Drugi univerzum. Ni po čemu sličan univerzumu u kome mnogi uspeh mere novcem i trenutnom popularnošću. Gde ne tako retko zaboravljamo da je lepota u davanju i slobodi da u svakom trenutku postoji mnogo više od onog što možemo ponuditi, a ne spakovati i zaključati.
Znam da nismo svi određeni da stvaramo umetnička dela, ali me je ovaj gest podsetio na jačinu još jedne vrste umetnosti - poklanjanja. Sva sreća pa za nju nije potreban ogroman trud već velika želja da i neko drugi sem nas samih bude srećan.
Belo: Olimpijada.
Crno: Nestrpljivi vozači.
Povezane vesti: Lažna slika Sonja
