Izvor: Vesti-online.com, 11.Jul.2015, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvala braćo, drži mama!
Majstor opsenar neukog puka, jegulja i rekorder u proizvodnji magluštine, još jednom je pokušao da nas ubedi da je veliki državnik. Za njegove dnevnopolitičke potrebe preživljavanja, a ništa drugo ga i ne zanima, ruska rampa anglosaksonskim zlikovcima u Njujorku došla je kao poručena.
Eto, reče On, strašna rezolucija koja optužuje ceo srpski narod nije prošla, tako da može serbez u Srebrenicu kao ravnopravan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Bakiru, izvesnom Durakoviću, i ostalim moralnim i političkim gromadama.
Da se ne crveni. Da ponosno klekne, suveren i negenocidan.
Hm, lepo je to za domaće uši, razmišlja On, a šta ću s mamom Angelom?
Potočari, Potočari, to je, šlag na tortu!
Krunski dokaz da nas sa evropskog puta neće skrenuti ni Čurkin. A, mame nam naše, nismo im tražili ni taj veto, ni da se natežu sa Englezima i kaubojima, brane nas mimo naše volje, takoreći - medveđa usluga.
Mogu kristalno jasno i čisto da zamislim kako se sve to iza kulisa, što bi se moderno reklo - u bekstejdžu, odigravalo:
- Šta ovo bi u Njujorku, her Vučić?
- Šta, mama?
- Ne znate?
- Nemam pojma, nisam gledao televiziju.
A, na televiziju, umesto Novaka koji čisti Čilića od glave do repa, luftvafe sa kancelarkom rula surčinskom pistom. Iz časa u čas. Napetost raste. Reporterka drhti u sladostrašću.
Ona izlazi, ona izlazi! Eto je u belim pantalonama, tako nezgodnim za balkanske prostore, u sakou boje ljubavi.
A negde gore, pri vrhu ekrana, trčkaraju stidljiva slovca: "ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin glasao je protiv britanskog predloga rezolucije o Srebrenici... ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin glasao je protiv britanskog predloga rezolucije o Srebrenici..."
Pa gde baš sad, braćo Rusi... Srećom, kancelar Volfgang ne gleda televiziju, pogotovo ne sitna trčkarajuća slovca.
Mama Angela se odmah posle Beograda zaputila u Sarajevo, da i tamošnje rukovodstvo priupita šta misle o ruskoj svinjariji u Njujorku. I da prenese da će srpski kancelar u Srebrenici da prizna ono što Rusi neće. Jer, tako smo u mogućnosti.
Lako je Tomi da se mangupira, kad se pita koliko i engleska kraljica kojoj je onomad pisao. Lasno je njemu da sitnu knjigu šalje Putinu. Sedi u kabinetu, trlja ruke i seiri: eto mene još jednom u ulozi branioca nacionalne časti i interesa, a bludni sin nek se koprca u zagrljaju čelične frau.
Toma ne mora ni u Srebrenicu. On je pozvao Bakira da naprave turu stazama ratnih zločinaca istočne Bosne, ali Alijin mali već ima uplaćeno u Potočarima, tako da od zajedničkog vikenda neće biti ništa.
- Što ne pošalješ Vulina, što se cimaš bezveze - zamišljam kako Tomislav potprckuje Aleksandra, a ovaj crveni, besni i koluta očima, razmišljajući kakvim utešnim rečima da se obrati majkama Srebrenice.
A, da se mama ne naljuti.
Zaista, nimalo u te Moskve nema diplomatskog takta. Štaviše, grešna mi duša, izgleda kao da su tempirali da nam svojim "njet" u najtežem trenutku bace koru od banane na evropski puteljak.
U svrhu odbrane od neželjene ruske podrške, novine su dobile zadatak da ono iz trčkajućih slovaca negde sakriju, da gošći pred odlazak ne upadne u oči. Tu su i folklor, anterije, opanci, kajmak i pršuta za kancelarku, a zna se da ljubav na usta ulazi.
Pre nego što nam svima nama ne izađe na nos.
Nastavak na Vesti-online.com...
