Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2012, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fransoa Oland je čitao Krugmana

NJUJORK -

Preorijentacija evrozone sa pooštravanja mera štednje, na podsticanje ekonomskog rasta predstavlja pobedu za američkog profesora ekonomije na univerzitetu Prinston i dobitnika Nobelove nagrade Pola Krugmana koji je od samog početka kritikovao antikriznu politiku zone evra i prognozirao da će takve mere dovesti do pada proizvodnje i povećanja nezaposlenosti.

"Voleo bih da sam pogrešio radi dobrobiti celog sveta", rekao je Krugman u intervjuu Televiziji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Blumberg.

Nastojanja evrozone da oživi poverenje u svoju ekonomiju i finansijska tržišta putem kresanja budžetskih deficita bila je na ispitu na izborima u Francuskoj i Grčkoj, jer ekonomiji ovog monetarnog regiona preti ponovno potonuće u recesiju.

Glavni zahtevi za revidiranje strategije evrozone dolaze od francuskog socijalističkog lidera Fransoa Olanda, poznavaoca Krugmanovih stavova, koji je pobedio predsedničkim izborima u Francuskoj. Oland upozorava da davanje prednosti kresanju duga nad ekonomskom ekspanzijom "donosi ljudima očajanje".

Grčka se, takođe, okrenula partijama koje se protive strogim merama štednje, Španija i Italija, već potonule u recesiju, ublažavaju ciljeve za smanjenje deficita, a predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi poziva na postizanje "sporazuma o rastu".

Britanija na trećem mestu po kresanju budžeta ponovo se vratila u recesiju

I Britanija, koju Međunarodni monetarni fond (MMF) svrstava na treće mesto po kresanju budžetskih izdataka među 10 najvećih članica Evropske unije, već se ponovo vratila u recesiju.

"Ne možete da smanjujete deficite, a da ljudi to ne razumeju i ne odobravaju", ukazao je Pol Martin, koji je kao kanadski ministar finansija tokom najvećeg dela 90-ih godina prošlog veka budžetski manjak te zemlje od 36 milijardi kanadskih dolara (36 milijardi US dolara) pretvorio u suficit u roku od tri godine.

"Smanjenje deficita mora da bude uravnoteženo sa rastom i sasvim je jasno da je Evropa izgubila taj balans", ocenio je on.

U krugu stručnjaka, koji se može pohvaliti prisustvom nobelovca Jozefa Stiglica i bivšeg američkog ministra finansija Lorensa Samersa, Krugman je najglasniji u upozorenjima protiv strogih mera štednje, jer one produbljuju ekonomske nedaće i mogu da još više povećaju dug.

Krugmanova knjiga pod naslovom "Okončajte ovu depresiju odmah" objavljena je prošle sedmice i već je među najprodavanijim na sajtu Amazon.com.

"Frasoa Oland je čitao Krugmana. Olandovi predlozi stoga nisu samo nekakav njegov kapric, već pokazuju da se ideja da je rast od ključnog značaja sve više širi", ukazao je jedan od Olandovih ekonomskih savetnika Mišel Sapin.

Po Krugmanu, zagovornici fiskalne štednje, kao što je nemačka kancelarka Angela Merkel, ideološke su "škrtice" koje, pogrešno utvrdivši bolest, pokušvaju da je leče, rizikujući pri tom "ekonomsko samoubistvo evrozone".

Prema njegovom proračunu, smanjenje vladinih izdataka za jedan evro (1,32 dolara) smanjuje dug za svega oko 40 evrocenti, na kratak rok i dovodi do gubitka u proizvodnji od 1,25 evra.

Kevin O'Rurk, profesor na Univerzitetu Oksford, nazvao je Krugmana "genijem" koji predaje "veoma jednostavne" lekcije o ekonomiji.

Merkelova za donošenje strogog fiskalnog sporazuma

Takvo mišljenje, međutim, nemaju svi, uključujući nemačku kancelarku koja se zalaže za donošenje fiskalnog sporazuma kako bi se osigurala veća disciplina u budućnosti i koji je potpisalo 25 od 27 članica EU, izuzev Britanije i Češke.

Skeptici tvrde da su prezadužene članice evrozone podstakle izbijanje finansijske krize i da će privući investitore i ponovo uspostaviti konkurentnost tek kada svoje fiskalne kuće dovedu u red. Španija sada plaća kamatnu stopu od blizu šest odsto da bi pozajmila na 10 godina, prema stopi od oko četiri odsto u 2009, dok Nemačka istovremeno plaća svega oko 1,6 odsto.

Nobelovac Edmund Fleps s Univerziteta Kolumbija odbacuje Krugmanove stavove, jer bi, kako smatra, ublažavanje strogih mera štednje u evrozoni moglo da dovede do još većeg slabljenja ekonomija, jer investitori zahtevaju više kamatne stope na svoje pozajmice.

Profesor na Harvardu Kenet Rogof, pak, ukazuje da Krugman potcenjuje nedaće koje dug može da nanese nekoj ekonomiji na dugi rok. On ukazuje da su zemlje čiji su dugovi premašivali 90 odsto obima njihovih ekonomija istorijski beležile rast ispod standardnog tokom više od dve decenije, uprkos tome što su njihove kamatne stope ostajale niske.

Po Krugmanu, alternativa podsticanju ekonomskog rasta bila bi da poljuljane ekonomije evrozone na kraju budu primorane da svoje neuravnoteženosti otklanjaju veoma usporeno i da razmotre mogućnost napuštanja evra, što bi moglo da postane sve privlačnije, s obzirom na povećanje nezaposlenosti. On već predviđa da će Grčka sama izaći iz evrozone ili će biti izbačena iz tog monetarnog bloka.
Pogledaj vesti o: Nju Jork

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...