Izvor: Danas, 10.Okt.2014, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski rast počiva na znanju
Beograd - Uprkos recesiji, Srbija mora da sprovede strukturne reforme, da liberalizuje svoju privredu i smanji birokratiju. Vaša država ima veliki potencijal u znanju svojih ljudi, jer ekonomski rast u današnjem svetu počiva na obrazovanju, a ne na fizičkom radu. Uz to, Srbija dobro postupa i u konfliktu između Zapada i Rusije, jer za svoju poziciju ima i ekonomske i političke razloge - glavne su poruke profesora ekonomije Dominika Salvatorea, direktora doktorskih studija na Fordam univerzitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u Njujorku i novog predsednika univerziteta Megatrend, date u razgovoru za Danas.
Srbija će godinu završiti u recesiji, sa deficitom od oko osam odsto i javnim dugom od oko 70 odsto BDP-a. Kako da se srpska ekonomija oporavi?
- Lako je dati preporuke, ali nije lako dati dobre preporuke. Kriza u Srbiji nije samo lokalnog porekla, jer je Srbija deo globalne ekonomije koja sada ne raste. Srbija nije jedina zemlja u recesiji, tako da je vaša situacija slična situaciji u Grčkoj ili Italiji. S druge strane, srpska ekonomija mora da funkcioniše u situaciji kada na globalnom nivou imamo sve manji rast. Pogledajte Kinu. Kada su ljudi govorili da Kina ne može da raste po 10 odsto godišnje, ja sam znao da može, jer su uslovi bili tu. Pre tri godine sam rekao da Kina više neće moći da raste po deset odsto, već po sedam ili 7,5 i to se i dogodilo, a sada kažem da će u narednih četiri-pet godina rasti možda do pet odsto, a za deset godina po tri odsto. To je kontekst u kojem se nalazi srpska ekonomija.
Tu je i uticaj evropske privrede. Evropa ima ekonomske probleme slične srpskim. Konkretno, ima dva problema. Jedan je južna Evropa sa Grčkom, Italijom, Španijom i Portugalom, državama koje imaju preveliki dug, pa mnogi ljudi misle da njima toliki dug pravi probleme. Ali, čak i kada bi nekim čudom taj dug sada nestao, te ekonomije bi bile u problemu, jer one nisu konkurentne. One već poslednjih deset godina ne mogu da budu konkurentne. Dakle, ne mogu da izvoze, ali zato stvaraju tražnju tako što povećavaju javnu potrošnju.
I tu dolazimo do lekova koje preporučuje MMF?
- Da, sada smo došli do tačke u kojoj tržište više neće da kupuje obveznice tih država kojima su subvencionisane te ekonomije. Drugi problem je što čitava Evropska unija nema ekonomski rast. Uz sve to, Srbija je platila i visoku cenu ratova. Zato se vaša država sada suočava sa klasičnim ekonomskim problemom. Ona mora da restrukturira i liberalizuje svoju ekonomiju. Birokratija ubija ekonomiju. Restrukturiranje je naravno teško i zahteva velike troškove, pa ga je još teže izvesti kada je privreda u recesiji, ali to mora da se uradi.
Srbija mora da se kreće ka prijemu u EU, ali ne i da odmah uđe u Uniju. Jer, kada se restrukturirate, vi ne želite da vezujete svoje ruke fiksnim kursom, odnosno uvođenjem evra, jer vam je potrebna fleksibilnost. Kada Grčka ne bi imala evro, pri čemu ne kažem da sada treba da napusti evro, ona bi mogla da devalvira svoju valutu. To nije konačno rešenje, ali bi pomoglo u restrukturiranju privrede. Srbija sada ima više fleksibilnosti. Grčka ne može da se više zadužuje jer je već jako zadužena. Srbija je takođe zadužena, ali ne toliko kao Grčka. Grčka zbog Evropske centralne banke ne može da se služi ekspanzivnom monetarnom politikom i ne može da devalvira svoju valutu. Šta onda Grčka može da uradi? Samo da sprovede takozvanu unutrašnju devalvaciju. Da smanji plate. Grčka je morala da smanji plate za 40 odsto, da smanji izdatke za zdravstvo i obrazovanje za 40 odsto. To je strašno i zato se ljudi bune. Ali oni su bili potpuno nekonkurentni.
Srbija još nije dotle došla.
- Srbija može još malo da se zadužuje i ima mogućnost za monetarnu fleksibilnost. Naravno, ekonomski problemi se ne mogu rešiti samo monetarnom politikom. Pogledajte trenutnu situaciju oko Ukrajine. Evropa bi volela da Srbija uvede sankcije Rusiji. Ali, Rusija je uvek bila na srpskoj strani. S druge strane, kada je Poljska uvela sankcije Rusiji, ona je dobila subvencije od EU. Srbija te subvencije ne bi dobila. Zato Srbija sada ostvaruje korist od toga što Rusiji nije uvela sankcije. Da je Srbija deo EU, ona ne bi mogla da odbije da uvede sankcije Rusiji, ali pošto još nije u EU, onda to sada može da odbije i da nastavi da izvozi svoje proizvode Moskvi.
Srbija će prebroditi svoje probleme. Ovde ima mnogo potencijala. Srbija ima dobar obrazovni sistem. Danas se rast bazira na znanju, a ne na fizičkom radu. Srbija je dobro pozicionirana za to. Ali postoje ograničenja i političke prepreke.
Na Megatrendu sam zbog novog rektora
- Glavni razlog što sam ovde je da prihvatim nominaciju za predsednika Megatrenda. Zadužen sam da savetujem rektora i Savet univerziteta, ali i da promovišem univerzitet na međunarodnom nivou, u čemu imam iskustva jer predajem na četiri kontinenta. Prema novom rektoru Megatrenda Slobodanu Pajoviću i njegovim akademskim, naučnim i menadžerskim sposobnostima imam najviše poštovanje. Da nemam tako visoko mišljenje o njemu, ne bih prihvatio ovu ulogu, naročito s obzirom da univerzitet dolazi iz teškog perioda - kaže Salvatore.
.jpg)
