Izvor: Vostok.rs, 07.Sep.2013, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija: u toku je špijunski rat?
07.09.2013. -
Najskandalozniji dokumenti od svih koje je predstavio do sada zviždač specijalnih službi SAD Edvard Snouden za predstavnike medija i eksperte je nova procija iz brižljivo čuvene kolekcije kompromitujućeg materijala, objavljena ovih dana u zapadnoj štampi.
Američko izdanje Njujork Tajms i ProPublika, kao i britanski Gardijan, saopštili su pozivajući se na podatke koje je pružio Souden da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Cija i Agencija nacionalne bezbednosti u stanju da zaobilaze najnaprednija sredstva kriptografke zaštite informacija na Internetu.
Internet-portal Euronjuz takođe je saopštio da su se u Evropskom parlamentu održale rasprave usmerene na zaštitu sloboda građana i novinara na teritoriji jedinstvene Evrope. U centru pažnje poslanika bili su sumnjivi metodi rada američkih i evropskih tajnih službi sa tačke gledišta demokratije, koji podrazumevaju masovno elektronsko praćenje, alarmantne, kako su istakli učesnici rasprave, činjenice gušenja informacija od javnog značaja. Ali najveću zabrinutost u konfekstu skandala oko delatnosti američkih i drugih obaveštajnih službi u raznim zemljama sveta osežaju predstavnici poslovnog sveta. U krajnjoj liniji, u Nemačkoj tema ne silazi sa političkog dnevnog reda.
Ovih dana vlada Nemačke potpisala je sa rukovodstvom vodećih trgovinskih i industrijskih objedinjenja zemlje zajedničku deklaraciju na osnovu koje do 2015. godine treba da bude razrađena strategija borbe protiv ekonomske špijunaže. Pregovori na tu temu, kako se saopštava u medijima, započeli su još prošle godine. Ali skandal oko raskrinkavanja Cije i ANB je ubzao dostizanje sporazuma. Govoreći na sastanku sa predstavnicima poslovnog sveta, nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih ocenio je štetu za Nemačku od delatnosti stranih obaveštajnih službi u sferi ekonomije na oko 50 milijardi evra godišnje. Između ostalog, to je samo vrhunac ledenog brega, čiji realni gubici su mnogo veći – po nekim podacima deset puta veći.
Naravno, činjenica industrijske špijunaže ne može da se nazove senzacijom. Na primer, što se tiče otkrivenog „provaljivanja“ Interneta od strane Amerikanaca, po podacima eksperata još 2000. godine SAD, a u suštini Cija, uspeli su da lobiraju kao međunarodni standard šifovani algoritam AES. U njemu su bile ostavljene matematičke „rupe“ koje su dozvolile specijalnim službama da bukvalno u letu dešifruju bilo koje saopštenje. Ali ne radi se o genijalnosti američkih programera i hakera.
Zvanične nemačke vlasti odriču mogućnost „lukavosti“ od strane starijeg atlantskog partnera. Ali, kako je saopštio u julu ove godine nedeljnik Špigel, još u aprilu 2002. godine ANB je pospisala sa nemačkom obaveštajnom službom BND memorandum o saradnji, na osnovu kojeg su nemački obaveštajci sami isporučivali američkim kolegama takozvane „metapodatke“ o korisnicima Interneta. U nedavnom intervjuu za Deojčlandfunk Bernd Oliver Biler, izvršni direktor nemačke firme JANUS Consulting koja se bavi problemima komercijalne bezbednosti, citgirao je reči jednog od rukovodilaca francuske spoljne obaveštajne službe DGSE, izrečene u razgovoru sa njim: Politički smo partneri, ekonomski konkurenti. Zanimljivo je da je upravo ovih dana nemački list Fokus objavio članak pod naslovom: Duge uši Francuske. Kako nas špijunira Grande Nation. Između ostalog profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov ne vidi u svemu tome ništa neobično.
- To je bilo, jeste i biće. Uvek postoji borba oklopa i granate. Ali siguran sam da ništa bitno oko pomoći informacijama ne može da se učini. Pitanje nije u tome da se ona dobije, već da se izvuče. Ogromni resursi su potrebni da se shvati o čemu se radi. Ali to da se svako bori za svoj intres, to je normalno.
U svakom slučaju izvršni direktor Privredne komore Bavarske Aleksander Lau smatra činjenicu industrijske špijunaže ne baš bezazlenim poslom.
- Ovakva špijunaža je vrlo opasna – rekao je Lau u radijskom intervjuu. Jer reč je o potkopavanju konkurencije, kada neko izvlači ekonomsku korist na račun drugog. U suštini reč je o vrednosti proizvoda koji prozvodi biznismen, njegovom značaju za tržište. I ovde više nije do šale.
Već pomenuti Bernd Oliver Biler smatra da je potrebno preći na polju obaveštajne delatnosti sa odbrane na napad. Pri tome zajedno sa evropskim susedima. Ispada zajedno, ali jedni protiv drugih? Ovo pitanje za sada je otvoreno.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
