Izvor: Politika, 03.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dometi logorovanja na Volstritu
Dok jedni misle da se radi o prolaznom performansu, drugi veruju u dugovečnije ishode zahtevanih promena
Sada kada su im njujorški plavci pomogli da bombastično izađu u najširu javnost, pojedinci proriču da je pokret koji od 17. septembra kampuje na Volstritu jasan znak da je stigla vruća američka jesen posle „arapskog proleća” i evropskog leta.
Većina od oko 700 demonstranata koji su u subotu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uveče uhapšeni puštena je već narednog jutra ili ranije, a upisani su da su remetili „red i mir”. Bar tako glasi otpusnica iz policijske stanice koja im je data.
Međutim, snimci su obišli planetu. Mobilni telefoni uživo su zabeležili kako su policajci svakom ponaosob stavljali lisice na ruke, a pre nego što su odvedeni autobusima u maricu, „građani reporteri” tražili su od njih da u kameru uzviknu svoje ime, prezime i komentar. Sve je to istog trena postalo vidljivo i čujno na „Jutjubu”, „Tviteru”, „Fejsbuku”...
Juče su poput „zombija” – maskiranih izbeljenih lica i crvenom bojom krvi – ovi „okupatori Volstrita” presretali biznismene u sivim odelima, tašnama i mašnama koji su jurili na posao. Vesti da je pokret dobio sledbenike u još dvadesetak gradova Amerike (Los Anđeles, Čikago, Boston, Sijetl...) sustizale su jedna drugu. Kanađani će kasnije u oktobru otpočeti „okupaciju” Toronta.
Bez obzira na munjevito proširenje, pokret svoj aktivizam svodi na igranje po „tankoj žici između protesta i provokacije” i po mišljenju kolumniste „Dejli bista” mogao bi da proizvede suprotan efekat od svog cilja: da od sebe otuđi više ljudi nego što će ih privući.
Time bi bila propuštena sjajna šansa da nezadovoljstvo diktatom finansijskih institucija, koje su demokratiju svele na uzaludno glasanje bez pravog izbora, pokrene ozbiljnije promene i ne svede se samo na atraktivni performans, samom sebi cilj.
Skeptici među američkim analitičarima ne veruju da bi pokreti „bez vođstva, strukture i određenijeg plana” mogli da se pretvore u neku značajniju snagu, ili da ponesu kritičnu masu. Naprotiv, oni će, kako se naglašava, zbog svoje anarhične strukture, samo otupeti oštricu s pravom nezadovoljnih društvenih slojeva i sprečiti mogućnost promene.
Evropska analitička elita, međutim, mnogo ozbiljnije shvata „skupštine nezadovoljnika”, koje su premijerno 15. maja zaposele centralni trg Vrata sunca u Madridu, da bi se potom proširile po svim gradovima u Španiji, a poneko je podigao šator i u Parizu, Lionu, Tuluzu.
U isto vreme kada je sazivana okupacija Volstrita, preko evropskih internet mreža nezadovoljni su pozivani i na marš na Brisel. Desetine tih hodočasnika uhapšeni su nakratko na pariskom Sen Žermenu.
Pre toga na sličan način sazvana je pobuna u Londonu, koja se pretvorila u nekontrolisano paljenje i pljačkanje prodavnica sa luksuznom robom i proširila se po celom ostrvu. To je za sada jedini nasilnički bunt u Evropi. Sve ostalo više liči na Vudstok nego na „arapsko proleće”, kako je prokomentarisala jedna egipatska blogerka.
Ali pokret nezadovoljnih upravo to i hoće, odgovaraju španski komentatori koji shvataju da je „cilj kampera da skupštinskim okupljanjima pod vedrim nebom na gradskim trgovima i ulicama razbiju okoštale hijerarhijske strukture demokratije”.
Nove tehnologije im omogućavaju da se bez vođstva okupljaju i da se njihove organizacije šire horizontalno, a ne po piramidalnoj vertikali. Oni nisu „zombiji”, kakvim ih predstavljaju američki mediji, već upravo suprotno – pokušavaju da osveste ljude koji slede zombijevske korporacijske diktate.
Ne mogu se, kako objašnjava bivši čelnik španskih socijalista Felipe Gonsales, izvlačiti paralele ni sa „arapskim prolećem”. Jer dok se proletos arapski svet borio za demokratiju i svrgavanje diktatora, evropski pokret nezadovoljnika traži drugačiju istinitiju demokratiju koja se neće slepo klanjati bankarskim nalozima.
Srušimo Vol (zid, na engleskom) pa neka bude samo ulica (strit), podjednako dobra za sve građane, stoji na jednom od plakata u kućnoj izradi, donetog na donji Menheten kod Bruklinskog mosta. Drugi karton ironično nudi Belu kuću na prodaju, onom ko da najviše para.
Ako ovo nisu jasni ciljevi, onda je stvarno sve ovo samo parada. A organizacija će doći sama po sebi, tvrde „okupatori”. Već se u „parku slobode”, gde kampuju, stvorila apoteka, mapa sa rasporedom događanja u celoj Americi, obaveštajni štand, papiri. Najvažnije od svega – tu su laptopi i mobilni. Preko njih se brišu sve granice.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 04.10.2011.
