Izvor: Dzungla.org, 17.Feb.2014, 18:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Jelača: Džona Hil je izuzetan!
PROHUJALO je 11 godina otkako je Dejan Jelača počeo da gradi svoj život u Americi. Pre toga je u „obećanu zemlju“ odlazio turistički i u posetu mami, a onda je poželeo da glumački i voditeljski talenat odmeri u Njujorku. Raspakovao je kofere i krenuo u „akciju“. Da ostane u Americi, presudio je posao koji je dobio na radiju En-Bi-Si. Poverenje je zadobio preko telefona, a prvi ugovor potpisao na tri godine. – Poslao sam im biografiju, pozvali su me, preko telefona >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << sam im pročitao tekst i već sutradan su me zvali da potpišem ugovor. Pitao sam ih kako je to moguće, pošto me nisu nijednom videli. Dopali su im se glas, akcenat, biografija i to je, rekli su mi, bilo dovoljno da me zadrže – kaže sagovornik „TV novosti“. Jelača tako od 2003. godine pokriva priče iz jugoistočne Evrope, Afrike i Izraela, radi vesti i dokumentarce. Akcenat mu je, kaže, to omogućio. Zato što se, objašnjava, oseti, ali niko ne može da prepozna odakle je, a to se traži. Do sada je u Americi snimio pet filmova. Krajem prošle godine zaigrao je u nastavku filma „Na tajnom zadatku“, koji ćemo gledati na leto. Dejan se tako našao rame uz rame sa Čeningom Tejtumom i Džonom Hilom. – Te dve nedelje u Nju Orleansu su nezaboravne. Sve scene sam snimio sa Džonom Hilom, koji je super lik. Ako film dobije Oskara, moći ću da se hvalim – kaže kroz osmeh glumac, koji u animiranoj komediji igra ogromno, ružno, debelo čudovište. Najveći projekat pre ovog mu je dokumentarac o ratu u Iraku. – Igrao sam, zamislite, Amerikanca koji odlazi u rat. Obišli smo mnoga mesta i na neki način napravili kampanju protiv rata. Prijala mi je ta uloga, jer sam pacifista i uvek se borim protiv bilo kakve primene sile. Učestvovao sam i na demonstracijama u Americi i upoznao ljude koji su protestovali i protiv NATO bombi nad Srbijom. Većina običnog sveta tamo je zaista protiv bilo kakvog nasilja. Američka vlada je nešto drugo – kaže glumac. Dan u Njujorku počinje mu tako što uz prvu kafu pročita imejlove koje mu je agent poslao, obeleži kastinge na koje će otići, pa tek onda planira vreme za sebe. Bar sedam puta nedeljno Dejan se pojavljuje na ovim događajima. – U Americi postoji veliko tržište, ali vlada i neprestana borba. Bez obzira na to koliko projekata imao iza sebe, uvek si početnik. Navikao sam na to, a mogu vam reći da mi u neku ruku i prija. Verovatno bih se uljuljkao, dok ovako moram da crpim iz sebe energiju i talente za koje i ne znam da postoje – smatra Jelača. Žal za Srbijom i dalje postoji, ali i želja da u njoj radi. Zato je i ovog januara došao u Beograd, kako bi snimio šestu sezonu autorske emisije „30 minuta“ (Art TV). Premijera je zakazana za 21. februar, a Jelača kaže da će kao i uvek emisiju otvoriti neko zvučno glumačko ime. – Prošle godine je to bio Nebojša Glogovac, pre njega Milena Dravić. Sada imam nekoliko opcija, pa tražim najbolje rešenje. U svakom slučaju, biće to domaća glumačka veličina, neko ko se retko pojavljuje u medijima, ko je vrhunski u svom poslu, a težak kada se radi o intervjuima – otkriva Dejan. Ideja mu je da zadrži prepoznatljiv način komunikacije – da se priče pričaju u lagodnom, ali ipak ozbiljnom tonu. Nema dodvoravanja savremenim imperativima, koketiranja sa komercijalom, zadiranja u intimu. – Navikao sam publiku na dobre goste i kvalitetne teme, pa od toga ne odustajem. Biram ko će sedeti preko puta mene, jer volim da se dobro osećam tokom snimanja. Imao sam nekoliko ponuda za „transfer“, ali sam, ipak, odlučio da „30 minuta“ ostane na Art TV. Televizije sa nacionalnom frekvencijom sa kojima sam pregovarao tražile su neke uslove na koje nisam hteo da pristanem – kaže Jelača, koji snima i dokumentarac Petra Stanojlovića „Zaboravljeni umovi“ (RTS), u kojem sa zadovoljstvom „nosi“ sjajne ličnosti koje smo iz ko zna kog razloga zaboravili.. Koliko god bio ostvaren u belom svetu, Dejan rado dolazi u „beli“ grad. Dani mu protiču radno, ali svakog dana ukrade trenutak za sitna hedonisanja. Viđa se sa porodicom i prijateljima, obilazi mesta koja mu nedostaju dok je u Njujorku, a najveće zadovoljstvo mu je poseta pozorištu. – Kada dođem u Beograd, jutro započinjem kafom i prelistavanjem dnevne štampe, odnosno pozorišnog repertoara. Prvo pogledam koji se komad daje, pa tek onda planiram dan – kaže Jelača, dodajući da mu pozorište mnogo nedostaje, jer igra na „daskama“ ima istinsku draž samo kada je na maternjem jeziku. Dejanov plan je da do kraja aprila boravi u Srbiji, a da se potom vrati američkom životu i radu. Ukoliko ga pretekne neka lepa ponuda, spreman je da odloži povratak. AKCENAT NA CENI KADA je 2005. upisao master u Los Anđelesu, na fakultetu koji je okupljao studente glumce iz celog sveta, pokušao je da odstrani svoj akcenat. Onda je upoznao ženu koja je želela da bude njegov agent i koja mu je rekla da nikako ne čini to što je naumio. – Savetovala me je da će me tražiti upravo zbog akcenta koji imam, zato što sa njim mogu da pokrivam likove iz bilo kog kraja. Tako sam u filmu „Život“, koji prikazuje noćni provod u Njujorku, igrao ludog Poljaka – priča Jelača. OpširnijeVečernje Novosti
