Izvor: Politika, 26.Jul.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danijel Cvjetićanin: Sami ste tražili
Beskrajno obožavanje privatne svojine (i kapitalizma koji se na nju oslanja) prepoznato je u svim socijalističkim zemljama, čiji su građani bili duboko deprimirani skromnim asortimanom proizvoda u svojim radnjama. Neodoljiva privlačnost potrošačkog raja Trsta, Frankfurta ili Njujorka nametala je zaključak da Evropejci, a pogotovo Amerikanci, umeju sjajno da organizuju privredni život, pa bi bilo dobro da i mi pođemo njihovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << putem. Mnogi su bili uvereni da je najbolje inostranim vlasnicima prepustiti kontrolu nad domaćim privrednim i prirodnim resursima.
San miliona se ostvario (u Srbiji, istina, sa zakašnjenjem od jedne decenije – zbog građanskog rata u SFRJ), ali se, nažalost, pokazalo da za „periferiju” Evrope ne važe ista pravila kao za „centar” (tj. zemlje „osovine”).
Istina, na oduševljenje građana, zašarenili su se šoping molovi, prepuni uvozne robe. Društvena svojina je likvidirana po kratkom postupku, a državna je velikom brzinom devastirana, da bi, po pristupačnim cenama, bila predata u ruke inostranih vlasnika. Učeni evroatlantski menadžeri preuzeli su kontrolu nad kompanijama, a spretni inostrani konsultanti nad ministarstvima i ostalim organima uprave. Osnovane su, po ugledu na EU, brojne agencije, komisije, javni servisi, nevladine organizacije itd. – sve na teret budžeta.
Očekivani rezultati su postignuti veoma brzo: međunarodna konkurentnost privrede je srušena gotovo do temelja, a inostrana zaduženost, nezaposlenost (i deficiti na svim nivoima) uzeli su apokaliptične razmere.
Privatna svojina jeste efikasnija od državne, ali to važi jedino u slučaju da je država dovoljno jaka da obezbedi čvrst pravni poredak, što znači da svako mora uredno da plati svoje ugovorene obaveze, inače će ga sud i policija na to primorati u primerenom roku.
Ali kada država, umesto toga, ima pametnija posla, tj. kada (kao kod nas) preuzme na sebe teško breme „odgovornosti” da zapošljava, investira ili subvencijama pokuša da usreći građane i investitore, onda od „konkurentske” privrede ne treba očekivati više nego od ekonomske efikasnosti tribalnog društva – izloženog ćudima poglavice.
*Univerzitet „Singidunum”
Danijel Cvjetićanin
objavljeno: 27.07.2014
