Izvor: B92, 03.Dec.2012, 10:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li su video-igre umetnost?

Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku otvoriće stalnu instalaciju s video-igrama. Odabrano je prvih 14 eksponata, a neki istoričari umetnosti već se pitaju da li je Pac-Manu i Tetrisu mesto uz Van Goga i Pikasa.

Muzej moderne umetnosti u Njujorku, često smatran najuticajnijim muzejem moderne umetnosti u svetu, prvi je odlučio da uvrsti video-igre u deo svoje stalne postavke.

"S ponosom možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da najavimo kako je MoMA odabrao 14 video-igara, početak naše liste želja od otprilike 40 koliko ćemo imati u bliskoj budućnosti, kao i početak nove kategorije umetničkih djela u kolekciji MoMA za koju se nadamo da će rasti u budućnosti", objavila je Paola Antoneli, viša kustoskinja Odseka za arhitekturu i dizajn, na svom blogu.

"Jesu li video-igre umetnost? Sigurno jesu, ali su tagođe i dizajn, i za naš novi ulaz u njihov svet odabrali smo baš pristup iz perspektive dizajna".



Odabrane igre predstavljaju izvrsne primere interaktivnog dizajna - jednog od najvažnijih izraza kreativnosti savremenog dizajna. Kriterijumi se, objašnjava Antonelijeva, nisu odnosili samo na vizuelni i estetski kvalitet svake od igara, već i mnoge druge aspekte - od elegantnosti programskog koda do dizajna ponašanja igrača - koji su značajni za interaktivni dizajn.

Koliko će to biti moguće, MoMA će nabaviti sve igre u originalnom obliku (kasete, diskete, kertridži za konzole), i originalni hardver na kojme se igra igrala.

14 odabranih:

Pac-Man (1980)

Tetris (1984)

Another World (1991)

Myst (1993)

SimCity 2000 (1994)

vib-ribbon (1999)

The Sims (2000)

Katamari Damacy (2004)

EVE Online (2003)

Dwarf Fortress (2006)

Portal (2007)

flOw (2006)

Passage (2008)

Canabalt (2009)

Za potrebe konzervacije, muzej će arhivirati i originalni programski kod kako bi bio sačuvan za buduće naraštaje, ukoliko originalna tehnologija postane zastarela.

Igre koje neće moći da se nabave u izvornom obliku, biće izvedene u najsličnijem mogućem obliku, uz pomoć emulatora i stručnjaka - programera.

Svim posetiocima muzeja takve emulacije biće dostupne za probanje, dok će neke zahtevnije igre biti predstavljene u obliku video-demonstracije.

"Za neke od igara za koje smo se odlučili, kao što su Dwarf Fortress i EVE Online, potrebne su godine i milioni igrača kako bi se manifestovale u celosti. Da bismo predstavili iskustvo koje one pružaju, sarađivaćemo s igračima i dizajnerima na pravljenju tura s vodičima kroz te alternativne svetove, da bi posetioci mogli da razumeju doseg i mogućnosti tih složenih sastava", rekla je Antonelijeva.



Ugledni likovni kritičar „Guardiana” Džonatan Džouns nimalo se ne slaže sa idejom da su video-igrice umetnost i smatra da jedan muzej koji poseduje dela Pikasa i Van Goga sigurno ne treba da poseduje „Sim City” ili „Dwarf Fortress”.

„Prošetajte Muzejom moderne umetnosti. Pogledajte remek-dela koja su stvorili Pikaso i Džekson Polok i videćete niz ličnih vizija”, piše Džouns u svom tekstu.

„Umetničko delo je reakcija jedne osobe na život. Svaka definicija umetnosti koja je uskraćuje za unutrašnju reakciju ljudskog stvaraoca je bezvredna definicija. Bilo da je stvorena kičiciom ili dletom, umetnost mora da bude čin lične mašte.

Svetovi koje su stvorile elektronske igre su pre nalik igralištima na kojima se iskustvo stvara inetrakcijom između programa i igrača. Igrač ne može da unese u igru ličnu viziju života, a kreator igre je izbegao tu odgovornost. Niko ne ‘poseduje’ igru, nema umetnika, samim tim ni umetničkog dela.

To je suštinska razlika između igre i umetnosti i ona postoji i pre digitanog doba. Šah je divna igra ali čak i najbolji šahista na svetu nije umetnik. Umetnost se može pripisati dizajnu šahovskih figura, a sama igra šaha niti je umetnost niti stvara umetnost - to je samo igra”, zaključuje Džouns.

Nastavak na B92...