Izvor: B92, 09.Dec.2014, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Američki san postao mora?
SAD nikada nisu imale manju stopu nezaposlenosti, tako bar pokazuju zvanični podaci.
Bez obzira na to, mnogi nezaposleni i oni čije su plate male, imaju osećaj da se situacija ne menja. Zašto je to tako?
Ališa Hana je 26-ogodišnja devojka odrasla u socijalnim stanovima u Bruklinu, u Njujorku. Kada se radi o poslu, Hana kaže da nije izbirljiva. Ipak, ima poteškoća u pronalasku posla.
"Da bi dobili posao u Njujorku, nije dovoljno da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imate završenu srednju školu. Potrebno je da ste završili fakultet ili izučili zanat“, kaže Hana koja je bez posla već godinu dana. Ona dodaje da se možda situacija poboljšala za one koji su završili fakultet, ali za ljude kao ona, nije.
Takve izjave ne uklapaju se u zvanične podatke o broju nezaposlenih. Naime, u oktobru 2014. godine broj nezaposlenih je prvi put nakon finansijske krize 2008. godine iznosio ispod šest odsto. U novembru čak 5,8 procenata.
Jedan od razloga jeste – kvalitet posla. "Broj slabo plaćenih poslova se povećao, kaže Mišel Holder, ekonomistkinja sa njujorškog koledža "Džon Džej“.
"Predsednik Obama izjavljuje da smo ponovo otvorili radna mesta koja su bila zatvorena. Međutim, problem je što je veliki broj tih poslova, u restoranima na primer, veoma loše plaćen. Kvalitativno, to nije isti posao koji smo imali ranije“, kaže Mišel Holder.
Da bi se bolje razumeli razlozi, potrebno je zaviriti iza kulisa. Za razliku od Nemačke, u SAD ne postoji određen vremenski rok za prijavljivanje nezaposlenih. Kako bi došlo do statističkih podataka o stopi nezaposlenosti, američko Ministarstvo za rad pravi telefonsku anketu u kojoj učestvuje oko 60.000 domaćinstava. Na osnovu tih podataka, Ministarstvo objavljuje šest različitih podataka o zaposlenosti, među kojim je i stopa o nezaposlenosti.
Podatkom o stopi nezaposlenosti obuhvaćene su samo osobe koje su bez posla i koje aktivno traže posao ili osobe koje su se upravo zaposlile. U podacima se ne navode osobe za koje se zvanično navodi da "nisu deo radno sposobnog stanovništva“, kao što su na primer "obeshrabreni radnici“. To su osobe koje uopšte ne traže posao jer veruju da za njih ionako nema posla.
Za mnoge takve osobe dobro rešenje su – snage bezbednosti.
"SAD imaju najveću vojsku na svetu. Vojska u svoje redove prima osobe koji bi inače bile nezaposlene“, kaže Gert Dond, takođe ekonomista koledžu "Džon Džej“.
Taj stručnjak dodaje i to da je vredan pomena fenomen da SAD imaju veoma veliki broj zatvorenika.
"Oni takođe nisu obuhvaćeni podacima o stopi nezaposlenosti, iako su u stvari bez posla. Zbog toga su podaci o stopi nezaposlenosti problematični“, zaključuje Dond.
Sociološkinja Saskija Sasen, koja radi kao profesorka na njujorkom univerzitetu Kolumbija, u intervjuu za DW ukazuje da u SAD ima muškaraca, pre svega Afroamerikanaca, starosti između 33 i 35 godina, koji nikada u svom životu nisu imali posao.
"Oni teško mogu da se okarakterišu kao dugoročne nezaposlene osobe. Oni nisu uključeni u tržište rada. Postoji verovatnoća da oni nikada i ne nađu posao“, kaže Saskija Sasen.
Bez obzira na sve, san o socijalnom napretku i dalje živi. Za to je najbolji primer kurs koji organizuje jedna bruklinška organizacija, a na kojem se osobe, koje žive u socijalnim stanovima, obučavaju za poslove kućnog majstora.
"Moja motivacija je moj sin“, kaže Radel Felton, jedan od polaznika kursa. Felton je, kao i Hana, odrastao, a i danas živi u jednom od socijalnih stanova u Bruklinu. "Želim da zaradim dovoljno novca kako bih mogao sam da prehranim svoju porodicu.“
