Izvor: Prva.rs, 10.Apr.2016, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceo život je volela da glumi, peva i pleše...
Iako iza sebe ima više od trideset godina uspešnog rada na filmu, televiziji i u pozorištu, glumica Tanja Bošković i danas osvaja svojim izgledom, harizmom i talentom.
Rođena je u Beogradu, 27. juna 1953. godine. Do sedamnaeste godine, živela je u Aranđelovcu, gde je proživela divno detinjstvo. Ponosno ističe da ta prijateljstva, stečena u ranoj mladosti, i sada brižljivo čuva i neguje. Nakon toga je živela u Beogradu, gde je i danas. Jedno katko vreme provela je i u Njujorku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << />
Otac Velizar i majka Ivanka bili su profesori književnosti, a otac joj je bio i direktor gimnazije. Ima sestru Sanju.
Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Aranđelovcu, a zatim u Beogradu upisala Fakultet dramskih umetnosti, gde je diplomirala 1973. godine, u klasi profesora Predraga Bajčetića.
Tanja Bošković bila je udata za reditelja Dejana Karaklajića, da kojim ima dvoje dece – sina Đorđa i ćerku Lanu. Lana je krenula majčinim stopama i postala glumica, a Đorđe je završio Fakultet političkih nauka i živi u Americi.
Oduvek su mnogi pokušavali da joj pronađu mane i poroke, ali ona se na to nije obazirala. Vodi računa o svom zdravlju i izgledu, ne pije alkohol niti konzumira išta slatko i hrani se zdravo. Voli da obavlja sve kućne poslove, pa se rado priseća i jedne rečenice Bogdana Tirnanića: “Pola Beograda je zaljubljeno u tebe, a ti štrikaš i praviš slatko od belih trešanja.”
U jednom intervjuu, Tanja Bošković je ovako opisala svoj uobičajeni dan: “Ustanem sabajle i, tek što sam otvorila oči i pomolila se, prvo se rastegnem, cela, da krv počne da cirkuliše. Volim da ćutim, nemam sa kim da pričam, jer ujutru moja deca duže spavaju. Dešavalo mi se, recimo, da se probudim pored Dane Maksimović na gostovanjima. To su najlepša buđenja. Otvorim oči i ugledam nju kako kaže: “Ej, zaboravila sam sinoć da ti kažem…“ Pričamo brzinom svetlosti, govorimo uglas, ali jedna drugu čujemo. Veliko je to veselje, zato što odmah počinje razmena emocija. Posle doručka radim kućne poslove – kuvam, perem, peglam, pletem, heklam… Moja kuća je čista, svetla, ima mnogo prozora i vesela je. Volim kada ručam sa decom, što se ne dešava često, jer oni su na fakultetu, a meni je već vreme da krenem na predstavu ili na put.”
Glumica brižljivo čuva svoja prijateljstva i kaže: “Sva moja prijateljstva traju više od 40 godina. Prošla su i velike boginje i mali kašalj, tako da se sada iz njih sakupljaju sve te najfinije ljubavne supstance. Znate, mera prijateljstva je, zapravo, mera dodira. Prijatelj je onaj koga možete da zagrlite, da ga primite na svoje rame i uz svoj obraz. Ne mere se prijateljstva po tome koliko za prijatelja možete da učinite ili koliko on može za vas, nego koliko ljubavi možete da podelite, i to na ravne časti. Umetnost je umeti primiti ljubav, mnogo više nego umeti dati. Kada dajete, sebi ste divni, ali i često veoma sebični u tome. A umeti primiti… Tu sam se baš namučila – da naučim da se ne zastidim primajući ljubav.”
S obzirom da i u sedmoj deceniji savršeno izgleda i ima formu i lakoću pokreta mlade devojke, Tanja objašnjava: “Fizičke vežbe ne radim od 40. godine, ali – perem stepenište, čistim kuću, hodam kilometrima, a kada mi treba jaka fizička aktivnost perem prozore ili celo kupatilo, tako što pomerim i veš mašinu. Za tili čas moja kuća je, zahvaljujući tome što ne vežbam, besprekorna. Osim toga, to ne košta. Žene nepotrebno ćerdaju. Gledam ih kako odlaze na masažu. Nemam ja ništa protiv toga, ali nema potrebe da vas neko ugnjavi. Mnogo je lepše da vas dodirne neko koga volite i ko vas voli. Fitnese, velnese, sve te nese, osim nes kafe koju volim, ne razumem. Na to idu dokone žene, a da uopšte ne znaju koje im vežbe prijaju. Ja svoje telo znam k'o zlu paru. Tačno znam zašto mi se određenih dana jede kupus. Evo, sada sam u fazi da mi organizam traži luk.”
Izvor: Sinemanije
