Izvor: Vostok.rs, 23.Sep.2011, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv terora: s reči na dela
23.09.2011. -
Za 10 godina posle 11. septembra 2001. godine teroristička pretnja svetu se nije smanjila, ne samo to, postala je još veća. Ovo je u Nju-Jorku izjavio ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov na sednici Globalnog kontraterorističkog foruma pod pokroviteljstvom OUN.
Forum je otvoren prikazivanjem filma, koji je snimila Amerikanka čija je majka poginula za vreme terorističkih napada 09.11. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << filmu su sakupljena sećanja ljudi, koji su izgubili rođake i prijatelje u eksplozijama u Nju-Jorku, kazivanja nastradalih u drugim terorističkim aktovima po celom svetu. „Ono što smo videli samo potvrđuje potrebu za našim susretom," istakla je državni sekretar SAD Hilari Klinton. Po njenim rečima, danas je glavno ujediniti napore u borbi protiv novih ekstremističkih pretnji i započeti konrkretne radnje ostavivši po strani beskonačne prazne razgovore. Terorizam je zaista postao globalna pojava. Nijedna zemlja sad ne može da dozvoli sebi da se bori s ovim izazovima ponaosob ili da ostane po strani od ove borbe. Međutim, glavna komponenta ovog otpora zasad nije prisutna, izjavila je ona. Upravo zato novi forum nije prosto aktuelan, već je od životne važnosti. Posebnu zahvalnost, istakla je Klintonova, zaslužuje Sergej Lavrov, koji je prvi pokrenuo ovu temu pre dve godine.
Za Rusiju je tema terorističke pretnje nije važna samo kao unutrašnji politički problem u vezi s Kavkazom. Skorašnje izvođenje američke vojske iz Avganistana takođe izaziva zabrinutost Moskve. Stručnjaci zvone na uzbunu: dobivši slobodu avganistanski talibani će najverovatnije krenuti na sever, prema Rusiji. Ne samo to, oni već aktivno osnivaju centre za vrbovanje novih sledbenika globalnog džihada na teritoriji susednih zemalja – Kirgizije, Uzbekistana i Tadžikistana. Sve ovo svedoči da napori međunarodne zajednice na likvidaciji terorističke pretnje očigledno nisu dovoljni, izjavio je Sergej Lavrov.
Za nekoliko godina pod pokroviteljstvom OUN je formirana široka infrastruktura antiterorističke saradnje, započet je sistemski rad na formiranju i širenju standarda u ovoj oblasti. Međutim, bez obzira na postignute rezultate rizik od terorizma se nije smanjio. U prvi plan je izašla delatnost autonomnih grupacija, koje se pre svega bave regrutovanjem i vrbovanjem novih ekstremističkih elemenata, korišćenje sve oštrijih regionalnih konflikata, posebno u situaciji produbljavanja libijske krize, opšte destabilizacije stanja na Bliskom Istoku.
Prvi predsedavajući na forumu postale su SAD i Turska. Predsedavanje na njemu menjaće se po sistemu rotacije. Osim Rusije u sastav nove organizacije je ušlo 29 država, kao i zemlje EU. Međutim, delegati su odmah izjavili da ne nameravaju da ograniče učestvovanje na forumu i da predloge mogu iznositi ne samo zemlje, već i regionalne organizacije. Prvo će u strukturi foruma biti osnovan koordinacioni komitet na strateškom nivou, pet tematskih i regionalnih radnih grupa na stručnom nivou i malo administrativno odeljenje, koje će se prvo nalaziti u SAD. Očekuje se da će radne grupe koncentrisati svoju pažnju pre svega na problemima krivične justicije i vladavine zakona, suprotstavljanju ekstremizmu s primenom nasilja, pružanje antiterorističke pomoći u tri regiona – Severnoj Africi, Afričkom Rogu i Jugoistočnoj Aziji. Učesnici na sednici izrazili su nameru da osnuju prvi višestrani centar za pripremu i istraživanje u regionu Persijskog zaliva. Usvojena je deklaracija za borbu protiv terorizma i vladavinu zakona. Na njoj su sve države podržale ideju pružanja pomoći zemljama koje izlaze iz režima vanredne situacije, koja je tamo trenutno na snazi. Planirano je da se u ovu svrhu izdvoji 75 miliona dolara.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
