Izvor: RTS, 10.Avg.2011, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berzanska klackalica
Posle jučerašnjeg naglog skoka akcija na Njujorškoj berzi, danas zabeležen novi pad. Krajnje nepredvidivo kretanje akcija na svetskim berzama. Evropske zemlje uvode dodatne mere štednje.
Odluka Američkih federalnih rezervi da još dve godine zadrže izuzetno nisku kamatnu stopu, u prvi mah donela je olakšanje na svetskim berzama. Vrednost akcija, međutim, varira, posebno na američkom tržištu. Neke evropske zemlje uvode dodatne mere štednje.
Kada su Američke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << federalne rezerve najavile da će naredne dve godine zadržati rekordno nisku kamatnu stopu, od najviše 0,25 odsto, Njujorška berza je zabeležila jedan od najvećih skokova akcija. Danas je, međutim, usledio novi pad.
"Ova odluka je dobra za Ameriku i njene kompanije, jer im daje mogućnost sigurnijeg planiranja i jeftinijeg zaduživanja", navodi analitičar Fidel Helmer.
Rekordno niske kamate ukazuju na to da će oporavak najveće svetske privrede - biti mnogo sporiji nego što se predviđalo. Amerikance se žale na loš ekonomski standard, kirije rastu, a plata stagnira, kažu nezadovoljni građani očekujući da će političari urade nešto.
Olakšanje na berzama uslovilo je da evro blago ojača prema dolaru. Ipak, nesigurnost ostaje.
"Rano je reći da je kriza prošla. Finansijska tržišta su osetljiva, jer je privredni rast slab. Investitori su i dalje nervozni, uprkos odluci Federalnih rezervi", kaže francuski analitičar Olivije de la Ferier.
Evropskim liderima, koji su na godišnjem odmoru, zamera se da sa ivice bazena pokušavaju da kormilare privredom kontinenta, koja je na ivici ponora.
Strahujući da bi, posle Amerike, Francuska mogla da bude sledeća čiji će kreditni rejting biti smanjen, predsednik Nikola Sarkozi i većina ministara prekinuli su odmor i na vanrednom sastanku doneli nove mere za snižavanje manjka u budžetu pete ekonomije sveta.
"Naredne tri godine, Francuska će se strogo pridržavati mera za smanjenje javnog deficita", najvio je ministar finansija Francuske Fransoa Baroan.
Sadašnju krizu na finansijskom tržištu, od one od pre tri godine, razlikuje činjenica da države više nisu spasioci koji gase požar, već su i same deo krize.
