Amerika: Njujork tone pod težinom nebodera, šta može da se preduzme

Izvor: B92, 26.Jun.2023, 20:06

Amerika: Njujork tone pod težinom nebodera, šta može da se preduzme

Tlo pod Njujorkom tone delom zbog mase zgrada, a on nije jedini obalski grad koga je zadesila slična sudbina. Dok se nivo mora istovremeno diže u susret ovim betonskim džunglama, da li one još mogu da se spasu?

Radnici su obavili poslednje radove na Tauer bildingu (Tower Building), 27. septembra 1889.

Bila je to jedanaestospratnica koja se, zahvaljujući čeličnom kosturu, smatra prvim njujorškim neboderom.

Tauer bildinga odavno više nema, ta prestižna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lokacija na Brodveju zauzeta je 1914. godine, ali njegova izgradnja je obeležila početak građevinskog pohoda koji se još nije zaustavio.

Na 777 kvadratnih kilometara površine koja čini Njujork leži 762 miliona tona betona, stakla i čelika, prema procenama istraživača iz Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (USGS).

Iako ta brojka obuhvata neka opšta mesta u vezi sa građevinskim materijalima, u ovu gorostasnu zapreminu nisu uračunate keramika, oprema i nameštaj u tih milion i nešto zgrada.

A ne obuhvata ni transportnu infrastrukturu koja ih povezuje, niti 8,5 miliona ljudi koji ih nastanjuju.

Sva ta težina ima izuzetan uticaj na tlo na kojem je izgrađena.

Neki gradovi u svetu, kao što je Džakarta, prestonica Indonezije, tonu mnogo brže od drugih.

"U nekim gradovima viđamo sleganje od nekoliko centimetara godišnje", kaže Stiven D'Ont, profesor okeanografije sa Univerziteta Roud Ajlend u Naragansetu.

Tim tempom, grad tone mnogo brže nego što se nivo mora diže ka njemu.

"Morali bismo značajno da pojačamo otapanje leda da bismo to dostigli", kaže.

Pored toga što je koautor studije o Njujorku, D'Ont je jedan od troje potpisnika istraživanja iz 2022. godine u kom su korišćeni satelitski snimci kako bi se izračunala stopa sleganja u 99 obalskih gradova iz svih krajeva sveta.

"Ako se sleganje nastavi ovakvim tempom, ovi gradovi će se suočiti sa teškim poplavama mnogo ranije nego što je projektovano", napisali su D'Ont i njegove kolege Pej-Čin Vu i Met Vej, oboje sa Univerziteta u Roud Ajlendu.

Jugoistočna Azija bila je značajno zastupljena na spisku gradova koji pate od najbržeg sleganja tla.

Delovi Džakarte tonu između dva i pet centimetara godišnje.

Zašto Džakarta tone:

Pored Džakarte, koju će kao prestonicu Indonezije zameniti grad koji se gradi 1.996 kilometara dalje, tu su još Manila (Filipini), Čitagong (Bangladeš), Karači (Pakistan) i Tijanđin (Kina).

Ovi gradovi već doživljavaju oštećenje infrastrukture i česte poplave.

U međuvremenu, iako nije na obali, Meksiko Siti tone neverovatnom brzinom od 50 centimetara godišnje zahvaljujući tome što su Španci isušili vodu ispod njega kad su ga kolonizovali.

Istraživanje je pokazalo da bi pre nego što to tonjenje prestane, moglo da prođe 150 godina, a da dođe do oko 30 metara dodatnog sleganja.

Ali u žiži studije D'Onta i njegovih kolega su obalski gradovi.

Veliki deo Semaranga u Indoneziji, na primer, tone brzinom od dva do tri centimetra godišnje, dok se značajna oblast na severu Tampa Beja, na Floridi, sleže šest milimetara godišnje.

Deo ovog sleganja dešava se prirodnim putem, kaže Vej.

Međutim, ljudi mogu značajno da ga ubrzaju, ne samo težinom zgrada, već i izvlačenjem podzemnih voda i bušenjem nafte i gasa duboko u zemlji.

Relativni doprinos svakog od ovih fenomena, kaže Vej, "variraju od mesta do mesta, čineći velikim izazovom zadatak razumevanja i rešavanja obalskog sleganja tla".

Ali problem moramo da rešimo.

Voda koja raste kreće da pravi štetu mnogo pre nego što počne da se preliva preko nasipa, a narastajuća plima je ta koja potapa sve brodove.

Prvi uticaji relativnog rasta nivoa mora, kaže D'Ont, dešavaju se ispod površine.

"Imate zakopane servisne vodove, infrastrukturu, temelje grada i onda morska vode počne da nagriza sve to mnogo pre nego što možete da je vidite iznad površine", navodi D'Ont.

Dok se to dešava, oluje počinju da unose vodu sve dublje u gradove.

Rešenja variraju u zavisnosti od lokalnih uzroka sleganja tla.

Jedan očigledni pristup, koji, doduše, nosi sopstvene probleme, jeste da se prekine gradnja.

Kako Parsons objašnjava, sleganje tla ispod zgrada "obično se završava godinu ili dve posle gradnje".

Iako veći deo Njujorka ima kamenu podlogu od škriljca, mermera i gnajsa, ove stene sadrže određeni stepen elastičnosti i fraktura koje su delom zaslužni za sleganje tla.

Ali tlo bogato glinom i veštačkim materijalima za nasipanje, koji su posebno zastupljeni u donjem Menhetnu, mogu da izazovu neke od najvećih stepena sleganja tla, kažu Parsons i njegove kolege.

I zato bi osiguravanje da su najveće zgrade smeštene na najtvrđoj kamenoj podlozi moglo da pomogne da se smanji taj trend.

Drugo rešenje, makar za neka mesta, jeste da se uspori izvlačenje vode iz podzemnih izvora.

Parsons i njegove kolege upozoravaju da će pojačana urbanizacija najverovatnije povećati količinu izvlačenja podzemnih voda u kombinaciji sa još više gradnje kako bi se izašlo na kraj sa narastajućim brojem stanovnika.

Pronalaženje novih, održivih, načina za snabdevanje grada vodom koja mu je potrebna i održavanje nivoa podzemnih voda moglo bi da bude od pomoći.

Međutim, najuobičajeniji pristup je haotičan i nesavršeni program gradnje i održavanja odbrane od poplava kao što su nasipi.

Prilagođavanje Tokija na sleganje tla ima dva pravca.

Grad je izgradio fizičke strukture kao što su betonska utvrđenja, nasipi, crpne stanice i brane.

One se kombinuju sa društvenim merama kao što su vežbe evakuacije i rani sistemi upozorenja.

Selo u Indiji koje će progutati okean:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Nju Jork

Nastavak na B92...






Povezane vesti

Amerika: Njujork tone pod težinom nebodera, šta može da se preduzme

Izvor: Radio 021, 26.Jun.2023

Tlo pod Njujorkom tone delom zbog mase zgrada, a on nije jedini obalski grad koga je zadesila slična sudbina. Dok se nivo mora istovremeno diže u susret ovim betonskim džunglama, da li one još mogu da se spasu?

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.