Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2010, 05:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Seulu počinje peti samit G20

LONDON/SEUL -

Lideri zemalja koje pripadaju grupi 20 razvijenih i zemalja u razvoju (G20) okupiće se danas u Seulu, na svom petom samitu od kako su počeli da održavaju redovne sastanke.

Ovi skupovi počeli su da se održavaju posle izbijanja globalne finansijske krize u jesen 2008. godine, kada su svetski lideri pokušali da koordinišu napore da se stabilizuje svetska ekonomija.

Dve godine posle prvog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << samita, stvari nisu toliko sumorne, ali ima još mnogo problema koji moraju da se reše da bi svetska privreda nastavila kontinuirani razvoj, ocenio je Bi-Bi-Si.

Jedan od komentara u londonskom Fajnenšel tajmsu analizira samit G20 u Seulu, pod naslovom "Grupa dvadeset vodećih svađalica".

Komentator Fajnenšel tajmsa smatra da je se jedinstvo ove grupe osnovane pre dve godine osipa zbog neopravdanog zadovoljstva urađenim od 2008. na prevenciji novih globalnih ekonomskih i finansijskih kriza.

Slabe su nade da će G20 povratiti jedinstvo kakvo je imala kad je počela da se sastaje - i deo odgovornosti za to je na novim igračima u svetskoj areni.

Dolazeće svetske privredne sile prečesto kao da ne žele da ravnopravno učestvuju u postizanju dogovora koje svi ostali (istina nevoljno) podržavaju - već žele "destruktivno pravo veta" na globalne mere.

Ove nedelje, dolazeće svetske ekonomske sile (poput Indije, Brazila ili Južne Afrike) treba da pokažu odgovornost koja mora da prati uticaj koji priželjkuju - zaključio je komentator Fajnenšel tajmsa.

Tema prvog samita - sprečavanje budućih kriza

Bi-Bi-Si podseća da je Džordž Buš, tadašnji američki predsednik, bio domaćin prvog samita G20 u Vašingtonu 2008. posle izbijanja svetske finansijske krize. On je bio vatreni pristalica slobodnog tržišta, ali mu se pred kraj mandata to slobodno tržište osvetilo.

Buš je shvatio potrebu za zajedničkom međunarodnom akcijom i lideri razvijenih ekonomija i onih u usponu došli su u Vašington u potrazi za receptom koji će izvući svet iz krize.

Bivši američki predsednik je želeo da samit prikaže u što povoljnijem svetlu iako je sazvan samo zato što se svet našao na ivici ekonomske katastrofe. Ujedno je i priznao da taj samit u Vašington predstavljao samo početak.

"Svetski problemi ne mogu da se reše na jednom skupu, ali on može da pokrene proces koji će vremenom omogućiti stvaranje regulatornih struktura koje će sprečiti ponavljanje ovakvih kriza u budućnosti", rekao je Buš učesnicima prvog samita G20 u Vašingtonu 2008.

Regulativa za sprečavanje budućih kriza bila je samo jedna tačka na dnevnom redu samita.

Kriza u svetu 2009.

Rešavanje krize u kojoj se svet već nalazio bilo je mnogo hitnije pitanje. Njime su se pozabavili učesnici samita u Londonu aprila 2009.

Pritisak na lidere da učine nešto postao je još veći zbog ogorčenja koje je javnost osećala prema bankarima i političarima.

Konferencijski centar u kome se samit održao potpuno je odgovarao teškom i tmurnom vremenu u kome se održavao.

Bila je to funkcionalna zgrada blizu jednog napuštenog londonskog doka i možda je baš i bila izabrana zbog rasprostranjenog javnog nezadovoljstva.

Domaćin skupa bio je tadašnji britanski premijer Gordon Braun čija je poruka bila optimistička.

"Ovo je dan kada se svet okrenuo zajedničkoj borbi protiv globalne recesije, ne praznim rečima već sa planom za globalni oporavak i reforme i sa jasno određenim vremenskim okvirima", objasnio je tada Gordon Braun.

Moris Golstajn, sa "Instituta Piterson - za međunarodnu privredu" u Vašingtonu, misli da su oni dali pozitivne rezultate.

"Mislim da bez njih ne bi bilo toliko stimulativnih mera. Zemlje su uvodile odgovarajuće fiskalne mere zato što su to radile i druge. Ako svi uvode slične mere, onda su rezultati bolji", ocenio je Moris Goldstajn govoreći za Bi-Bi-Si.

"Bili smo u vrlo opasnoj situaciji u jeku krize, naročito u oktobru 2008. godine i bankrotstva investicione banke Leman braders. Činjenica da ste na ivici ponora pospešuje saradnju i koordinaciju", izjavio je on.

Ivica i ponor su reči koje su se često čule tih dana u proleće 2009 , i nema sumnje da su pomogle ljudima da se fokusiraju. Sada, skoro dve godine kasnije, stvari nisu toliko hitne.

Manje hitna pitanja

Većina ekonomija se oporavlja. Ipak, oporavak nije ravnomeran i ima još dosta neurađenog posla. Ostaju da se reše problemi državnih finansija, nezaposlenosti i tenzija na tržištima novca.

Alister Darling, britanski ministar finansija u vreme londonskog samita, veruje da je izgubljen zamah.

"Problem je u tome što smo izgubili zamah. Moramo da ga povratimo i moramo zajedno da delujemo. Zato apelujem na aktuelne svetske lidere da ne ostave nerešene probleme drugima, već da aktivno rade na njihovom rešavanju".

S druge strane, ako zemlje članice G20 smatraju rešavanje problema više nije toliko hitno, to bi moglo znači da svet više nije na ivici katastrofe i da su se stvari skoro vratile na normalu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...