Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niška tvrđava još nema domaćina
Rastinje ozbiljno ugrožava kamene zidine
Niš – Letnju pozornicu u Niškoj tvrđavi, izgrađenu 1959. godine u krateru nastalom posle eksplozije vojnog magacina, zaposedaju ovog proleća političari, smatrajući da je to mesto, stecište glumaca i umetnika, zgodno i za održavanje predizbornih skupova. Niko političarima ne osporava pravo da i tu promovišu svoje programe, ali bi moglo mnogima, gotovo svima redom, da se prigovori da su malo učinili da Niška tvrđava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zasija punim sjajem. Zapravo, Tvrđava je već decenijama mesto propuštenih šansi, iako je 1948. godine zaštićena zakonom, a 1979. je svrstana u kategoriju spomenika od velikog značaja za kulturu Srbije.
Od svog nastanka dvadesetih godina 18. veka, pa sve do pedesetih godina prošlog veka služila je u vojne svrhe. Dok je tu bila kasarna Gradsko polje, prostor između tvrđavskih zidina i tehničkih fakulteta, bio je vojni poligon. Zajedno sa beogradskom, Niška tvrđava je bila jedna od najznačajnijih utvrđenja u ovom delu turskog carstva.
Njena poligonalna osnova, sa osam bastionih terasa, podignuta je na ostacima antičkog, vizantijskog i srednjovekovnog utvrđenja. Nije zahvatila sve, antički ostaci pronađeni su i van zidina, na Gradskom polju, pa su vojnici tokom vežbi, kopajući rovove nailazili na drevne predmete. Prostor u Niškoj tvrđavi, oko 22 hektara, kao i prostor van zidina, još oko 40 hektara, ostali su u velikoj meri neistraženi. Ono što je otkriveno i istraženo, valja zaštititi.
– Rastinje ozbiljno ugrožava zidine i preti da kameni blokovi popadaju. Tek kad očistimo sve, videćemo u kojoj meri je Tvrđava ugrožena – kaže za „Politiku" arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Toni Čerškov, koji, u sklopu projekta javnih radova, rukovodi akcijom spasavanja Niške tvrđave od daljeg propadanja.
– Tražili smo dva miliona, a dobili 700.000 dinara, što nije dovoljno za sveobuhvatno sagledavanje ovog kompleksa – ističe Čerškov, koji je 1988. godine otkrio Palatu sa oktogonom, a sada je, uklanjajući rastinje, taj objekat ponovo učinio dostupnim za posetioce.
Palata se nalazi izvan zidina Tvrđave, neposredno uz spoljašnji bedem turskog rova, na oko 300 metara severozapadno od centralnog platoa. Istraživanja nisu dovršena, ali ono što je otkriveno, ukazuje da je reč o objektu iz četvrtog veka, najverovatnije palati koja je pripadala kakvoj istaknutoj ličnosti sa javnom funkcijom. Osnovano se pretpostavlja da se radi o rezidenciji Konstantina Velikog.
Arheolozi po značaju i lepoti izdvajaju Terme na ulaznom platou, objekat sa svodovima i antičku ulicu sa bazilikom, zatim hamam iz turskog perioda, bedemske niše, zgradu arsenala... tu je još spomenik knezu Milanu Obrenoviću, kao i lapidarijum – zbirka kamenih spomenika.
Paradoks je da Niška tvrđava još nema domaćina, na primer, javno preduzeće koje bi vodilo brigu o ovom spomeniku kulture. Jednom odlukom lokalne skupštine, Niška tvrđava je 1999. godine predata na upravljanje Narodnom muzeju. Ta odluka je ubrzo opozvana, a nova nikada nije doneta.
D. Janković
[objavljeno: 21/04/2008]
