Izvor: RTS, 03.Feb.2011, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulične borbe u Kairu
Žestoka bitka za kontrolu Kaira. Krvavi sukobi pristalica i protivnika Hosnija Mubaraka u centru prestonice. Trinaest mrtvih, na stotine povređenih. Mubarakove pristalice upadaju u hotele i "hapse" novinare. Mubarak kaže da želi da da ostavku, ali da se plaši haosa koji bi tada nastao.
Posle više od 24 časa žestokih sukoba u centru Kaira, čini se da pristalice Hosnija Mubaraka polako gube dah u borbi sa protivnicima režima, koje ih korak po korak potiskuju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz samog centra grada. Broj žrtava je nemoguće proceniti, ali zvaničnici tvrde da je ubijeno 13, a ranjeno oko 1.200 ljudi.
Egipatski predsednik Hosni Mubarak je rekao da bi dao ostavku, ali da ne može to da učini, jer se plaši da bi u zemlji tada nastao haos.
"Muka mi je. Posle 62 godine u javnoj službi, svega mi je dosta. Želim da odem", rekao je Mubarak u intervjuu televiziji Ej-Bi-Si.
U velikom sudaru rivalskih grupa, pristalice Hosnija Mubaraka probile su na trgu Tahrir kordon vojske, koji ih je razdvajao od mase demonstranata, posle čega su protivnike zasuli kamenicama, ali i molotovljevim koktelima. Sukobi su se proširili i izvan glavnog trga, u gradu se čuju pucnji.
Mubarakovi sledbenici napali su hotel "Hilton" u Kairu, jureći strane novinarske ekipe. Većinu zgrada koje nadgledaju glavni trg zauzele su snage lojalne predsedniku, kako bi osujetili bilo kakav pokušaj izveštavanja sa mesta događaja.
Nekoliko novinara "pritvorili" su i vojnici, ali za sada nije jasno zbog čega se vojska odlučila na takav potez, mada posmatrači tvrde da je u pitanju pokušaj da ih zaštite od napada mase.
Troje francuskih novinara, saradnika televizije TF-1, kidnapovano je. Novinari su uspeli da jave kolegama da su ih presreli naoružani ljudi u civilu i da ih voze u nepoznatom pravcu.
Vojska, koja je prethodnog dana pozivala sve demonstrante na razum, nije reagovala, propuštajući najekstremije demonstrante da, suštinski, rade šta žele. Povremeno, čuli su se i pucnji iz vatrenog oružja, iz kojeg je, tokom noći, ubijeno nekoliko osoba.
Pristalice opozicije i vlasti prethodno su se međusobno gađale kamenicama, da bi posle kratkog prekida sukoba vojska iskoristila priliku i postavila kordon, da spreči dalje napredovanje Mubarakovih pristalica.
Tenzije je pokušao da smiri zamenik predsednika Omar Sulejman, apelujući na ljubav demonstranata prema Egiptu, u kojem, kako je rekao, zbog nereda koji su izazvali deficit svih vrsta robe, pati egipatski narod. Sulejman je u svom prvom intervjuu od dolaska na funkciju pozvao demonstrante da državi pruže šansu da odgovori na sve njihove zahteve.
Potpredsednik je najavio da će izbori biti održani pre vremena, a da će predizborna kampanja početi već u julu. Međutim, poziv demonstranata na ostavku Mubaraka je, prema oceni Sulejmana, naprihvatljiv, jer bi u tom slučaju u Egiptu nastao haos.
Sulejman je, takođe, zahvalio omladini što je podstakla reforme i rekao da Egipat neće dopustiti da se druge države mešaju u unutrašnja pitanja zemlje.
"Hoću da kažem omladini: Hvala vam na tome što ste učinili. Vi ste iskra koja je podstakla reforme u ovom periodu i država je odgovorila na sve zahteve koji su upućeni", izjavio je Sulejman.
Zamenik predsednika je rekao demonstrantima da ne dozvole glasinama, televiziji i satelitskim programima da ih okrenu protiv svoje države, a ukazao je i da je zbog aktuelne situacije teško pogođena najvažnija ekonomska grana zemlje, turizam. Prema njegovim rečima, za proteklih devet dana, zemlju je napustio milion turista, a naneta je šteta od milijardu dolara.
U prvom jutrošnjem sukobu na glavnom gradskom trgu, došlo do žestoke pucnjave u kojoj su ubijena tri demonstranta, koji su pokušavali da zadrže taj trg posle napada pristalica predsednika Mubaraka.
U noćašnjim sukobima na trgu Tahrir i okolnim ulicama, najtežim od početka demonstacija, pristalice Mubaraka pucale su na protestante i ubili šest osoba, pri čemu je više od 600 povređeno. Opozicija je optužila vladu da stoji iza pristalica koje su ih juče napale.
Egipatski premijer Ahmed Šafik izvinio se zbog napada pristalica režima na antivladine demonstrante na centralnom kairskom trgu Tahriru, i obećavao istragu.
"Izvinjavam se za sve što se desilo juče, jer to nije bilo ni logično ni racionalno", rekao je Šafik državnoj televiziji.
Šafik je napad na antivladine demonstrante nazvao "ogromnom greškom" i obećao da će biti sprovedena istraga "tako da svi saznaju ko stoji iza napada".
Potpredsednik Egipta Omar Sulejman rekao je da demonstracije treba da prestanu da bi mogao da počne dijalog sa opozicijom i pozvao demonstrante da se vrate kućama i poštuju policijski čas.
Sulejman je izjavio da se predsednik Hosni Mubarak, a ni njegov sin Gamal, neće kandidovati na izborima planiranim u septembru.
Prvo ostavka, pa onda pregovori
Najznačajniji predstavnici opozicije Muhamed el Baradej i "Muslimansko bratstvo" odbili su pregovore sa premijerom Egipta Ahmedom Šafikom, zahtevajući da predsednik Mubarak prvo ode s vlasti.
"Pregovori se neće održati, dok Mubarak ne podnese ostavku. To je uslov", rekao je Baradej.
"Naša odluka je jasna - nema pregovora s vladom, dok ne ode Mubarak. Posle toga, mi smo spremni na razgovor sa Sulejmanom", rekao je portparol Nacionalne koalicije za promene Mohamed Abul Gar.
Premijer Šafik će, ipak, pokušati da održi pregovore sa manje značajnim opozicionim grupama.
Cene nafte rekordne
Cena crnog zlata neprestano raste od izbijanja demonstracija u Kairu.
Egipat se ne ubraja u velike proizvođače, ali kroz Suecki kanal svakodnevno prolaze tankeri sa gotovo dva miliona barela nafte. Posrednik u trgovini naftom, Tim Dženings, tvrdi da bi poremećaji na tom mestu izazvali ozbiljne posledice.
"Mislim da je ključan kratkoročni rizik, ako bi došlo do nekog poremećaja u tankerskom saobraćaju kroz Suecki kanal, jer ga Sjedinjene Države smatraju za usko grlo u distribuciji i snabdevanju naftom", smatra Dženings.
Zabrinutost zbog nemira u Egiptu izazvala je nagli skok cena nafte prošle nedelje, pa se barel sirove nafte, u ponedeljak, prodavao za više od 100 dolara, prvi put od septembra 2008. godine.
Još veći strah vlada od mogućeg širenja nemira na naftom bogate zemlje u Persijskom zalivu. Ekonomisti smatraju da bi to moglo teško da pogodi nejaki oporavak svetske privrede, ako bi potrošači počeli da štede drugde da bi plaćali više cene goriva.
Posebno je zabrinjavajuće što su evropske obveznice pretrpele pad vrednosti, u trenutku kada mnoge zemlje evrozone pokušavaju da akumuliraju što je moguće više novca od njihove prodaje, kako bi ublažile efekte ekonomske krize.
Zbog naglog skoka vrednosti nafte, cene hrane su, uprkos rekordnom nivou, i dalje nastavile da rastu.
.jpg)
