Izvor: Kurir, 12.Dec.2011, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD VIŠE NISU SUPERSILA NA BLISKOM ISTOKU
S jedne strane Amerika želi da očuva partnerstvo sa liderima, duboko ogrezlim u statusu kvo, dok s druge strane ne želi da bude proglašena onom koja kvari arapske ustanke, piše u analizi
DUBAI - Oko 18 meseci pre narodnog ustanka u Egiptu u kome je svrgnut predsednik Hosni Mubarak, u jednoj američkoj diplomatskoj depeši iz Kaira bivši lider te zemlje opisan je kao najverovatnije doživotni predsednik, a njegov režim podjednako stabilan kao i uvek.
Otprilike >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u isto vreme, u još jednoj depeši američkom Stejt departmentu iz ambasade SAD u Tunisu, u nagoveštajima dolazećeg revolta, navodi se da je dugogodišnji lider te severnoafričke zemlje Zin Abidin Ben Ali "izgubio dodir", što izaziva eskalaciju besa na ulicama, objavio je svojevremeno sajt Vikiliks.
Imajući u vidu kasniji sled događaja, postavlja se pitanje da li je Amerika bila zatečena arapskim prolećem ili nije verovala da bi do njega uopšte moglo doći, pita se agencija AP. Čest slučaj u prošlosti je bio da se Vašington dočekivao sa obe noge čvrsto na zemlji kada se radilo o spoljnopolitičkim problemima, ali sada mora da se prilagođava smanjenom uticaju na Bliskom istoku, sa novim prioritetima.
Međutim, cela ta priča ima i drugu alternativu: da bi epohalni događaji iz 2011. mogli da postanu mogućnost da Vašington ojača svoju ulogu u regionu gladnom demokratije i napretka, i oformi nova strateška partnerstva. Nema sumnje da su SAD doživele potres zbog sloma njenih saveznika iz Egipta i Tunisa. Narodne revolucije rastočile su i "okoštale" odnose egipatskog i tuniskog režima sa SAD i otvorile put dugopotiskivanim islamističkim grupama, koje su oduvek na Zapad gledale sa sumnjičavošću.
Ne treba zaboraviti, ukazuje AP, Persijski zaliv, sa čijim malim, ali ekonomski moćnim kraljevstvima SAD imaju duboke povezanosti, a koji je do sada uspešno izbegao nemire, a zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Katara ojačale svoj politički uticaj u arapskom svetu. Zalivske zemlje i SAD su u mnogo čemu "spoljnopolitičke srodne duše", navodi američka agencija. Obe strane dele duboku zabrinutost zbog širenja iranskih vojnih ambicija i nuklearnog programa.
U Persijskom zalivu se nalaze i ključne američke baze, uključujući i sedište Pete mornaričke flote u Bahreinu, i sam Zaliv je postao suštinski deo bliskoistočne strategije Pentagona, naročito imajući u vidu predstojeće potpuno povlačenja iz Iraka do kraja godine. Katar i UAE su učestvovali i u vazdušnim udarima NATO u Libiji, a šestočlani politički blok zalivskih zemalja je posredovao u silasku sa vlasti jemenskog predsednika Ali Abdulaha Saleha i igrao je ključnu ulogu u arapskim pritiscima na režim sirijskog šefa države Bašara Asada.
Zalivske zemlje su, s druge strane, želele da protesti ne pređu njihove granice, pa su tako u martu ovlastile vojsku, koju je predvodila Saudijska Arabija, da pomogne Bahreinu da odbrani 200-godišnju sunitsku dinastiju od prorefromskih, uglavnom šiitskih, demonstranata. I tu leži jedan od paradoksa američke politike na Bliskom istoku: s jedne strane ona želi da očuva partnerstvo sa liderima, duboko ogrezlim u statusu kvo, dok s druge strane ne želi da bude proglašena onom koja kvari arapske ustanke.
Iz svega navedenog može se zaključiti da je američki spoljnopolitički uticaj pretrpeo štetu od arapskog proleća, ali je ostao stabilan, sa naznakom jačanja, u Zalivu. "Amerika je izgubila predvidive prijatelje kao što je bio Mubarak. Ali, u isto vreme, njeno savezništvo u Zalivu jača. Tako da mogu to nazvati polovičnim uspehom za SAD - Možda su na nekim mestima napravile korak unazad, ali ne i na drugim", smatra direktor Kuvajtskog centra za strateške studije, Sami Alfaradž.
Moris Rejd iz vašingtonske BGR grupe, koja često igra ulogu posrednika između bliskoistočnih zvaničnika i američkih kompanija, smatra da čak ni taj polovični uspeh nije loš za SAD. On ocenjuje da će pristup SAD bliskoistočnom regionu "biti bolji", iako to ne znači po svaku cenu i jači. "SAD će morati da rade više na obaveštajnim poslovima, diplomatskim odnosima, trgovinskim ugovorima.
SAD treba sad da dokažu svoju vrednost kao saveznika", rekao je je Rejd sredinom novembra u Dubaiju. Direktor Brukings Doha centra (The Brookings Doha Center) u Kataru Salman Šeih ocenio je da se "američko liderstvo i dalje računa", ali da SAD više nisu super sila u bliskoistočnom regionu. "Amerika je veliki igrač, ali nije više Veliki brat", zaključio je Šeih.
