Izvor: Politika, 15.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum u senci generala i novih podela
Politička scena nije više podeljena samo po frontu islamisti – sekularni
Posle pet različitih izbora od obaranja Hosnija Mubaraka, od kojih su svaki proglašavani za slobodne, Egipćani su ponovo na biralištima da bi se izjasnili o promenama ustava koji su islamisti napisali 2012. i o putu ka budućnosti posle rušenja predsednika Muhameda Mursija.
Referendum je zamišljen kao popravni ispit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << demokratije i konačna presuda Muslimanskoj braći, ali glasanje se odvija u senci neoslobođenog sećanja 54 miliona birača na islamsku vlast za koju su se slobodno izjasnili da bi im je armija potom nasilno oduzela.
Novi ustav trebalo bi da bude „ni teokratski, ni sekularni” kako bi zadovoljio očekivanja podeljenog Egipta, ali kritičari već imaju zamerke što novi tekst, iako bolji od prethodnog, ne donosi suštinske demokratske promene.
„Intervencije imaju samo marginalne razlike u članovima koji se tiču građanskih sloboda, prava na pristup informacijama, prava na hranu... Novi tekst je jednostavno samo promešao konvencionalne špilove koji su dugo služili da obezbede vladavinu države nad narodom, umesto da uspostavi državu koja će služiti njenim građanima i štititi njihova prava”, piše komentator Haled Mansur u „Ahramu”.
Dodatan zazor unose odredbe koje ostavljaju snažnu moć armiji, a veruje se da bi njen prvi čovek, general Abdel Fatah el Sisi, koji je sada ministar odbrane, mogao da postane novi šef države.
Za razliku od poslednjeg ustavnog referenduma koji je suočio islamiste i sekularno liberalno krilo, glasanje o izmenama kratkotrajnog ustava iz 2012. potvrđuje duboke podele zemlje stvorene na novim osnovama: polarizacija je koliko oštra toliko i složenija jer su oba kampa razjedinjena.
Politička topografija Egipta dramatično je promenjena vojnim udarom kada je Mursi, prvi slobodno izabrani predsednik, srušen u vojnom udaru 3. jula 2013. Ubrzo potom raspušten je i slobodno izabrani parlament u kome su njegova Muslimanska braća imala ubedljivu većinu.
To što se vrhovni savet oružanih snaga povukao i predao vlast civilima čista je forma jer generali upravljaju iz senke. Mursi je sada u zatvoru i čeka novo suđenje, a Muslimanska braća su ponovo zabranjena i proglašena za terorističku organizaciju, kao što je to bio slučaj tokom prethodnih decenija kada su Egiptom upravljali oficiri.
Braća, najorganizovanija i najmasovnija politička formacija, ogorčeni su. Ne samo da ne zaboravljaju da je najmanje 1.000 Mursijevih pristalica surovo pobijeno na ulicama Kaira i drugih gradova posle puča već se pitaju kako da veruju u demokratiju i slobodne izbore kada im je to pokradeno.
Pogibije i podatak daje više od 160.000 policajaca i vojnika angažovano na obezbeđenju referenduma dovoljno govori o opštoj atmosferi zemlje čija su nadanja da će posle svrgavanja Mubaraka krenuti putem demokratije i prosperiteta umnogome izneverena.
Politički blok islamista raspao se posle obaranja Mursija.Nacionalna alijansa za podršku legitimitetu, što je ime islamske koalicije koju predvode Muslimanska braća, bojkotuje referendum, dok ga „Mladež protiv udara”, omladinsko krilo alijanse, aktivno sabotira.
Na drugoj strani, stranka Nur, koja pripada salafistima, nekad drugoj po snazi grupaciji u parlamentu posle izbora 2011, okrenula se protiv Mursija nekoliko meseci pre njegovog pada optužujući gada je odgovoran za smanjenje popularnosti islamske linije.
Ovi ultrakonzervativci podržali su vojni udar i učestvovali u radu komiteta koji donosi amandmane na ustav iz 2012 – iako se protive uklanjanju člana 219 ustava, koji je šariju, islamsko zakonodavstvo, definisao kao važeću.
Mursijevi protivnici iz vremena kada je bio na vlasti takođe su pocepani na dva krila, u zavisnosti od podrške, odnosno kritika vladajućoj administraciji.
Ustavne promene podržava i Kampanja pobunjenika, pokret koji je peticijom pokrenuo otpor Mursiju, a s vremenom prerastao u politički pokret. Podršku, uz neke rezerve, pruža i Nacionalni front spasa, glavni opozicioni blok sekularne levice i centrista koji se protivio Muslimanskoj braći.
Kako nacrt promena polazi od uverenja da je davanje velike moći vojsci i zvaničnom islamskom establišmentu najbolji garant zaštite države, neke grupe koje su bile protiv Mursija su protiv. Smatraju da su neprihvatljiva prava data armiji, poput onog da sudi civilima, i članovi ustava koji omogućavaju da vojska daje osmogodišnji mandat ministru odbrane.
Ustavna partija Muhameda el Baradeija, bivšeg šefa međunarodne agencije za nuklearnu energiju i Mubarakovog i Mursijevog protivnika koji se povukao zbog brutalnih političkih obračuna, drži se neutralno.
Istovremeno, pitanja socijalne pravde i ekonomije prepuštaju se neregulisanim silama tržišta pošto nacrt ustava prihvata konzervativan neoliberalan koncept za koji mnogi smatraju da ne odgovara zemlji rastućih socioekonomskih razlika.
Najnoviji referendum je deo tzv. mape puta koja Egiptu treba da omogući povratak na civilnu vlast i održavanje novih parlamentarnih i predsedničkih izbora, ali masovna hapšenja islamista, zabrana protesta protivnika referenduma i nove linije podela nagoveštavaju da je 84-milionska zemlja daleko od priželjkivane stabilnosti.
Boško Jakšić
objavljeno: 15.01.2014.
