Izvor: Politika, 28.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički rat oko ustava
Egipat se sve oštrije deli na sekulariste i islamiste
Pripremajući se za novembarske izbore, egipatski političari obilaze guvernorate, odlaze na iftare i sohure – prve i poslednje noćne obroke tokom ramazanskog posta, sede sa ljudima posle dugih večernjih molitvi i obećavaju novi Egipat.
Političke partije uživaju u novim slobodama. Prošlog novembra, niko nije sumnjao da Nacionalna demokratska partija Hosni Mubaraka osvaja ubedljivu većinu. Jedino pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bilo koliko mesta mogu da osvoje Muslimanska braća, zabranjena, ali tolerisana islamistička formacija.
Danas, finansijski dobro potkovana i najbolje organizovana, braća i njihovo političko krilo, novoformirana Partija slobode i pravde (FJP), prvi put posle decenija agituju oslobođeni pritiska vlasti i pretnji da će biti proganjani.
Ramazan je dobrodošao da propovedi po džamijama, koje su sponzorisali, iskoriste da vernike pozovu na „obnovu islamske prakse i islamskog stila života”. Imaju ambiciju da podršku u narodu prošire toliko da na parlamentarnim izborima dobiju i više od ciljanih 30 odsto mesta u Narodnoj skupštini, a da 2012. obezbede kontrolu nad čak 90 odsto mesta po savetima lokalne uprave.
Suočeni sa ofanzivnom retorikom islamista, sekularni leftisti i liberali – oni čija je srednja klasa zajedno sa nezadovoljnim mladima iznela Arapsko proleće i posle 18 dana nezapamćenog javnog bunta srušila Mubaraka – pokušavaju da u strahu od teokratije formiraju sopstveni front. Dosta neuspešno.
I dok islamisti izbegavaju da precizno objasne kako vide postrevolucionarno društvo, a sekularisti znaju šta neće, a nemaju rešenja za ozbiljne ekonomske i socijalne probleme zemlje sa 84milionastanovnika, u svet egipatske politike eksplozivno se vratila tema vezana za novi ustav.
Posle referenduma u martu, kada je velikom većinom prihvaćena promena devet članova ustava, sve je izgledalo jednostavno: poslanici novog parlamenta odabraće poseban komitet i nadgledati proces pisanja novog ustava koji će potom ići na referendum.
Onda su se javili kritičari ove formule, tražeći da se ustav donese pre sazivanja novog parlamenta. Ne žele da islamisti sa svojom očekivanom parlamentarnom većinom imaju odlučujuću reč oko toga ko će pisati novi ustav.
Pet meseci kasnije debata oko ovog vrućeg pitanja ponovo se rasplamsala preteći da zemlju uvuče u politički građanski rat. Ujedinjeni tokom rušenja Mubaraka, Egipćani su se podelili. Površinski, sve liči na polarizaciju sekularista i islamista.
Ustavno pitanje bilo je neko vreme potisnuto u drugi plan zahtevima za ubrzanje suđenja Mubaraku i čišćenja aparata bezbednosti. Udovoljavajući protestu na Tahriru, 8. jula – najvećem rušenju starog režima – vladajući Vrhovni savet oružanih snaga (SCAF) se javno izjasnio o zahtevima demonstranata, iznenađujuće najavljujući ustavnu deklaraciju koja sadrži set principa novog Egipta.
Ovih dana je u javnost procurilo da taj dokument predviđa da je „Arapska Republika Egipat građanska, demokratska država, zasnovana na građanima i vladavini prava” i da „poštuje pluralizam”.
Član dva faktički kopira raniju referencu na islam kao državnu religiju i osnovni izvor zakonodavstva iako se nemuslimanima daje pravo izbora da se pridržavaju zakona sopstvene mere u pitanjima ličnog statusa i verskih poslova.
Dokument sadrži i sporni princip koji armiju obavezuje da čuva „građansku prirodu” države – po ugledu na turski model koji je upravo tokom leta ozbiljno diskreditovan ostavkama nezadovoljnog armijskog vrha i jasnom pobedom umerenih islamista na vlasti u Ankari.
Rasprava se užarila, potvrđujući da obaranje despota nije dovoljno za uspostavljanje instant stabilnosti. Čiji principi? Principi u skladu sa ili iznad ustava? Da li vojska ima pravo da ekspropriše volju naroda?
Jedni su tumačili da će, kada SCAF zvanično predstavi Ustavnu deklaraciju, novi parlament morati da je poštuje. Drugi, većina, su to odbacivali kao apsurd, tvrdeći da armija na vlasti nije dobila takav mandat od naroda koji je glasao na referendumu.
Islamistički FJP, član Egipatske demokratske koalicije koja okuplja 34 političke stranke i grupacije, očekivano se izjasnio protiv obavezujućeg karaktera ustavnih principa. Koalicija je odmah ponudila svoj spisak neobavezujućih principa.
Sobhi Saleh, bivši poslanik i lider FJP, smatra da niko nema mandat da utiče na formulacije novog ustava, bilo ideologijom koju pokušava da nametne, bilo institucijama koje namerava da osnuje.„Islamisti neće ćutati suočeni sa pokušajima onih na vlasti da proture ideje koje su protiv naroda i islama”, kaže predstavnik islamističke stranke Mir i razvoj Salamul Tanmija.
Koalicija 14 islamističkih grupa izdala je oštro sročeno saopštenje u kome se pokušaj nametanja ustavnih principa naziva „flagrantnom provokacijom, kršenjem demokratije i pristrasnim napadom na volju Egipćana”. Sve podseća na povratak diktature.
Iako ima pokušaja da se rastući jaz premosti, uključujući veoma uticajnog velikog imama kairskog Al Azhara, sedišta učenja sunitskog islama polarizacija ne popušta. Islamisti i njihovo tvrdo krilo salafista (vahabita, sledbenika radikalnog, „čistog” islama) prete da će izaći na ulice. Arapsko proleće ozelenilo bi usred leta.
Sve se više ispostavlja da vojnici i nisu tako lako spremni da se povuku i prepuste vlast civilima, kao što su obećavali. „Umesto da traže bezbedan izlaz iz političke arene, pokušavaju da obezbede kontinuiranu političku ulogu kako bi zaštitili privilegije koje su stekli tokom decenija diktature”, kaže Rabab elMahdi, profesor političkih nauka sa Američkog univerziteta u Kairu.
Boško Jakšić
objavljeno: 29.08.2011.
