Izvor: Vostok.rs, 15.Avg.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mubarak – zločinac ili heroj?
15.08.2014. -
U Kairu je obnovljeno suđenje Hosniju Mubaraku. Tri i po godine kasnije, posle burnih događaja kairskog proleća i smene bivšeg predsednika, mnogi građani Egipta snishodljivije gledaju na zloupotrebe koje su se dešavale za vreme Mubaraka. Uzrok je nesumnjivo u tome što odlazak predsednika koji je upravljao 30 godina ne samo da nije rešio probleme zemlje, već je postao i uzrok novih.
Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << li su ova raspoloženja dovoljan povod da se on opravda? Mišljenje poznato analitičara, bivšeg glavnog urednika lista al-Ahram Osame Seraja je da je od 25. januara 2011. godine Egipat stupio u ozbiljnu krizu. Rezultat ove krize je slabljenje zemlje.
Nije obavezno potrebno cepati zemlju na male države, dovoljno je usitniti ovlašćenja za donošenje odluka. Spoljne sile su koristile ambicije unutrašnjih političkih snaga koje su težile ka vlasti, imam u vidu grupe političkog islama i Muslimansku braću. Njihov zadatak bio je da se podeli politički prostor i oslabi svetovna država. Do tada ona je već bila oslabljena zato što je došlo vreme promena, a promene su kasnile. Zato je nastala kabinetska borba za vlast između unutrašnjih snaga.
Kako smatra ekspert, Viši savet Oružanih snaga predao je kormilo uprave onim unutrašnjim snagama koje su bile za to spremne, ili su izjavljivale da jesu:
- Muslimanska braća koja su najglasnije vikala o svojim pretenzijama tobože u ime naroda, radila su u stvari ne na jačanju države, već na njenom slabljenju. Faktički ona su delovala u interesima Amerikanaca i velikih religioznih faktora kao što je Turska, Iran i Katar. Braći i njihovim pokroviteljima nije bilo dovoljno vlasti u Egiptu, i ona su poželela da prošire svoj uticaj na Siriju i Libiju. Egipćanima sve to nije bilo potrebno i jasno. U toj situaciji armija je stala na stranu naroda i spoj sile i autoriteta armije sa voljom naroda spasio je Egipat od političkog islama i ambicija religioznih faktora.
Osama Seraja je uveren da ovi događaji predstavljaju Mubarakova dejstva 2011. godine u novom svetlu:
- Mnogi su tada digli hajku na Mubaraka, a on nije bio diktator. Za vreme njegove uprave pojavili su se elementi demokratije. Mubarak je proširio bazu slobodne ekonomije, dao je više slobode narodu. Za vreme Mubaraka u Egiptu su se pojavili privatni slobodni mediji. Po meni, Mubarak je trebalo da promeni sisteme zdravstva i obrazovanja, a takođe je trebalo da promeni zastareli sistem dotacija.
Mubarak je imao nedostatke, ali bio je patriota. Kada su započeli neredi, on je priznao zahteve omladine. Saznavši da se pojavila opasnost od građanskog rata, on se nije grčevito uhvatio za vlast i doneo je odluku da ode, predavši vlast Višem savetu Oružanih snaga. A njegova partija je imala više od tri miliona članova, bilo je bogatih biznismena, spremnih da žrtvuju za odbranu uređenja svoj novac. Ali Mubarak se plašio za zemlju, on je jak državnik i patriota. Njegov patriotizam bio je iznad njegovih ličnih interesa.
2011. godine mnogi Egipćani su bili dezorijentisani. Sada se mogu povesti bilo kuda, što se i desilo. Sada se sitaucija u zemlji promenila, smatra Seraja:
- Uverio sam se u to, videvši sa kakvom aktivnošću je narod išao da glasa za ustav i na predsedničke izbore. I još s kakvim razumevanjem su ljudi primili nedavno smanjenje dotacija i skok cena. to govori o tome da je društvo kod nas svesno. Ljudi su spremni da žrtvuju deo svog često ne tako visokog blagostanja radi stabilnosti. Tačnije, mnogome smo se naučili. Između ostalog, da cenimo ono što već imamo i da ne tražimo sve odjednom. Danas treba da izvučemo ispravnu pouku iz grešaka prošlosti i da odlučnije idemo putem reformi u institucijama dražve i čitavog društva.
Amru Omran,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
