Izvor: Politika, 30.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molotovljev vatromet
Vatromet kojim je trebalo da se obeleži radosno sećanje na 25. januar, dan u kome su Egipćani pre dve godine počeli da ruše tiranski režim Hosnija Mubaraka, zamenjen je Molotovljevim koktelima, dimom zapaljenih guma, sagorelim zgradama i novim pogibijama.
Milioni Egipćana suočeni su sa bolnim saznanjem da im revolucija nije donela mnogo toga što su očekivali.
Posle 2012, godine prvih slobodnih predsedničkih izbora, Egipat je u ovu godinu ušao sa gotovo dramatičnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedostatkom jedinstva i rastućim ekstremizmom koji eksplodira.
Dok nezaposleni žele posao a zaposleni bolje plate, milioni smatraju da su im islamisti ukrali revoluciju. Antivladini demonstranti traže više slobode, dostojanstva i socijalnog dostojanstva optužujući predsednika Muhameda Mursija da nije ispunio obećanja.
Sa „egipatske ulice” sve češće se šalje opominjuća poruka: u Mubarakovo vreme nije bilo slobode, ali je bilo više sigurnosti, stabilnosti, posla i novca u džepovima.
Upravljati zemljom čijih je blizu 90 miliona stanovnika umorno od loše vladavine i željno efikasnih promena, ne izgleda onako kako je predsednik Mursi možda zamišljao.
Ponovo demonstracije, neredi i mrtvi od Kaira i Aleksandrije, do Sueca, Port Saida i Ismailije. Predsednik je u tri grada na Sueckom kanalu zaveo policijski čas.
Mursijeva Muslimanska braća, dominantna politička snaga koja se u vreme revolucije držala po strani, vode se prepoznatljivom logikom i smatraju da su za nerede isključivo odgovorni „lopovi”, opozicione partije i mediji koji ih ne slede.
Autoritarne mere poput vanrednog stanja, cenzure medija i obrušavanja na demonstrante podsećaju na Mubarakovu eru i upozoravaju da je demokratija daleko.
Kako pobednika nema, pozicije se zaoštravaju pogodujući nastanku ekstremističkih grupa poput „Crnog bloka”, anarhističke milicije odgovorne za napade na javne zgrade i urede Muslimanske braće.
Privatni TV kanali istovremeno emituju video koji prikazuje čoveka odevenog u beduinsku odeću koji preti ubijanjem egipatskih hrišćana, Kopta, i svakome ko stoji na putu da se od Egipta napravi čista islamska država.
Gotovo nezapamćena polarizacija propraćena nedostatkom bezbednosti omogućila je da Sinaj postane magnet raznih terorističkih grupa, uključujući i sledbenike učenja Al Kaide.
Nasilje ne samo da inspiriše islamiste po Libiji, Siriji i Jordanu, već blokira ekonomski oporavak Egipta.
Pritisnut pogibijama i demonstracijama, predsednik Mursi je obećao promene u nacrtu ustava i pozvao rivale na nacionalni dijalog kako bi se rešila kriza, ali glavna opoziciona koalicija Fronta nacionalnog spasa uzvratila je odmah – prihvatajući rizike takve odluke – da neće učestvovati u „besmislenom dijalogu”.
Sedam meseci otkako je Mursi preuzeo vlast, traje politička blokada. Liberalni, umereni i sekularni na jednoj, umerena Muslimanska braća i radikalni salafisti na drugoj. Preti paraliza čiji je siguran rezultat još više haosa.
Optimisti zagovaraju strpljenje ponavljajući da tranzicija ka demokratiji zahteva vreme. Drugi sumnjaju da posle dva referenduma, dve pobede na parlamentarnim izborima i predsedničkih izbora – koje su sve zaredom dobili islamisti – novi lideri Egipta uopšte žele da idu u tom pravcu. Da guraju u teokratiju.
Demokratija je bila reč koja se pojavljivala na zastavama koje su mladi revolucionari Egipta pre dve godine visoko uzdizali na Tahriru. Moglo bi da se desi da je reč osuđena da ostane na zastavama.
Boško Jakšić
objavljeno: 30.01.2013.
Pogledaj vesti o: Nemiri u Egiptu
