Izvor: RTS, 01.Feb.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Marš miliona" u Egiptu
Stotine hiljada Egipćana protestuje na ulicama Kaira i Aleksandrije protiv predsednika Hosnija Mubaraka. Vojska obećala da neće pucati na narod. Ljudi više ne govore da Mubarak treba da ode, već da mu treba suditi, poručio Baradej.
Više od 200.000 ljudi okupilo se na trgu Tahrir u Kairu, zahtevajući od predsednika Egipta Hosnija Mubaraka da siđe s vlasti. Al Džazira javlja da je na ulicama već milion demonstranata.
Avion kojim će iz Kaira >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Beograd specijalnim letom biti prevezeni srpski državljani trebalo bi da poleti iz glavnog grada te zemlje oko 15 časova, potvrdio je ambasador Srbije u Egiptu, Dejan Vasiljević.
U pitanju su državljani Srbije koji žive i rade u Egiptu, članovi njihovih porodica, kao i članovi porodica zaposlenih u srpskoj ambasadi u Kairu.
Vasiljević je naveo da postoji mogućnost da avion iz Kaira ode u Hurgadu, kako bi se tamo ukrcalo još 19 srpskih državljana koji tamo žive.
Prema njegovim rečima, što se tiče Kaira, to je kraj evakuacije naših građana, a svi oni koji su ostali u Egiptu, ostali su na svoju odgovornost.
Očekuje se da avion iz Egipta u Beograd stigne posle 18 časova.
Među demonstrantima, koji su počeli da se okupljaju od ranog jutra, ima i žena i dece. Mogu se čuti slogani - "Mubarak, idi u Saudijsku Arabiju i Bahrein" i "Ne želimo te".
Za razliku od nasilnih protesta prethodnih dana, ovog puta sve protiče u miru. Iako je najavljen marš prema predsedničkoj palati, masa se još uvek okuplja na trgu.
Koalicija opozicionih grupa, predvođena "Muslimanskim bratstvom", saopštila je da će pregovori početi tek kada Mubarak siđe sa vlasti.
"Čim Mubarak podnese ostavku, možemo da razgovaramo sa vojnim vladajućim strukturama o mirnoj predaji vlasti", rekao je bivši poslanik "Bratstva" Muhamed el Beltagi.
Novoizabrani Mubarakov potpredsednik Omar Sulejman počeo je razgovore sa predstavnicima opozicije, obećavši reforme.
Vojska je, takođe, obećala da neće koristiti silu protiv građana koji protestuju već osmi dan i proglasila zahteve demonstranata legitimnim.
"Oružane snage priznaje legitimno pravo velikog egipatskog naroda na slobodno izražavanje mišljenja", navodi se u saopštenju.
Predsednik Mubarak formirao je juče novu Vladu, u kojoj je smenio samo neke od dosadašnjih ministara, što nije naišlo na odobravanje demonstranata.
Prema poslednjim informacijama, u sukobima demonstranata i policije širom Egipta poginulo je više od 125 ljudi.
Visoki komesar UN za ljudska prava Navi Pilaj rekla je, međutim, da je, prema nepotvrđenim podacima dobijenim od nevladinih organizacija, u neredima u Egiptu poginulo oko 300 ljudi.
"Protestni marš mogao bi biti prekretnica ka stvaranju slobodnijeg i demokratskijeg društva u Egiptu", rekla je komesarka.
Liderka opozicije u Mjanmaru Aung San Su Ći podržala je egipatsku opoziciju i istakla da je neophodno da egipatski demonstranti ostanu hladne glave i da nikada ne izgube nadu već da idu dalje.
"Želim da znate da smo svi sa vama. Ljudi širom sveta koji žele slobodu osećaju se povezanim sa onima koji se bore za slobodu", rekla je Aung San Su Ći.
Baradej na čelu promena
Egipatski opozicioni lider Muhamed el Baradej, koji je postao ključna ličnost u protestima u Egiptu, poručio je da egipatski predsednik Hosni Mubarak treba da ode s vlasti, ako želi da sačuva živu glavu.
"Kada režim potpuno povuče policiju sa ulica Kaira, a u tajnoj policiji drži kriminalce, u pokušaju da stvori utisak da će bez Mubaraka u zemlji zavladati haos, to je kriminal i neko mora odgovarati", rekao je Baradej britanskom Indipendentu.
"Kao što možete čuti na ulicama, ljudi više ne govore da Mubarak treba da ode, već da mu treba suditi. Ako želi da sačuva živu glavu, bolje mu je da ode", rekao je Baradej uz ocenu da se nada da će egipatska vojska stati uz građane.
"Vojska je deo naroda i vojnik, kada na kraju radnog dana skine uniformu deli iste probleme, trpi istu represiju i nemogućnost da vodi pristojan život, kao i ostali građani", objasnio je Baradej.
"Zato ne mislim da će pucati u svoj narod. I zašto bi to radili? Šta bi time zaštitili?", rekao je Baradej, koji je 2005. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, a od 1997. do 2009. bio direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Baradej je Indipendentu rekao da ne želi da bude predsednik, ali nije isključio mogućnost da privremeno obavlja tu funkciju do izbora, ako građani to budu tražili od njega.
Mogući scenariji za rešenje krize
Savetnik Džordža Buša za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli piše u Volstrit džurnalu da su najverovatnija dva scenarija - nastavak vladavine Mubaraka, ali kao oslabljenog lidera, ili njegov odlazak sa vlasti, u korist prelazne vlade koju bi podržala egipatska vojska.
Špigl, takođe, piše o mogućim scenarijima u Egiptu. Prva opcija je nalik na Burmu, gde vojna hunta vlada decenijama.
Druga opcija je da Egipat sledi put Turske. To je do sada jedini uspešni pokušaj pripitomljavanja političkog islama - i ekonomski i u spoljnopolitičkom smislu. Da bi se primenio ovaj model u Egiptu, "Muslimanska braća", kao najjača opoziciona grupacija, morala bi da u velikoj meri modernizuje svoj pogled na svet i da se jasnije distancira od terorizma, piše Špigl.
Po mišljenju Džordža Fridmana, iz Stratfora, moguća su četiri scenarija. Prva opcija je da režim preživi, odnosno da Mubarak stabilizuje situaciju, ili, što je verovatnije, neko od visokih oficira ga zameni posle izvesnog vremena.
Druga mogućnost je da demonstranti primoraju vlast da raspiše izbore na kojima bi pobedio Mohamed el Baradej ili neko sličan njemu.
Treća opcija je da se raspišu izbori na kojima bi pobedila "Muslimanska braća", a što bi značilo islamsku orijentaciju zemlje. Četvrta varijanta je da Egipat sklizne u politički haos.
Po njegovom mišljenju, zbog razjedinjenosti demonstranata, najizglednija je stabilizacija režima i odlazak Mubaraka.
