Izvor: Kurir, 11.Feb.2011, 19:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUBARAK PODNEO OSTAVKU
KAIRO - Egipatski predsednik Hosni Mubarak podneo je danas ostavku na tu funkciju, 18 dana od početka masovnih protesta u kojima je prema podacima Hjuman rajts voča poginulo više od 300 ljudi.
Posle skoro 30 godina na vlasti, Mubarak je podneo ostavku pod pritiskom miliona građana koji su na ulicama Kaira i većih gradova tri nedelje demonstrirali tražeći njegovu ostavku. Nakon objave na drzavnoj televiziji da je Mubarak odlučio da podnese ostavku, građani na centralnom kairskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Trgu Tahrir počeli su slavlje. Oni uzvikuju "Egipat je slobodan, Egipat je slobodan".
Odluku da Mubarak podnosi ostavku saopštio je potpredsednik zemlje Omar Sulejman, koji je naveo i da dužnost šefa države preuzima Vrhovni savet oružanih snaga. Trg Tahrir prethodnih dana bio je poprište najžešćih sukoba između Mubarakovih pristalica i demonstranata koji su tražili ostavku Mubaraka.
Mubarak je na vlast došao 14. oktobra 1981. godine i neprekidno je vladao zemljom gotovo 30 godina. On je u novijoj političkoj istoriji Egipta ličnost koja je najduže vladala tom zemljom.
Jedna osoba je poginula, a 20 je povređeno u sukobima koji su izbili između policije i demonstranata koji zahtevaju odlazak egipatskog režima u Al Arišu na Sinaju. Sukobi su izbili kada su demonstranti pokušali da oslobode pritvorenike iz jedne stanice policije u tom gradu, izjavio je neimenovani egipatski zvaničnik snaga bezbednosti. Oko hiljadu demonstranata u tom gradu bacalo je zapaljive bombe na policijsku stanicu i zapalilo je nekoliko vozila, naveli su svedoci.
Pilot, državnik, otac dva sina
Mubarak je rođen 1928. godine u provinciji Menufija (Musaja), u porodici inspektora pri ministarstvu pravde, koja je pripadala srednjoj klasi.
Posle vojne pilotske akademije, kao 22-godišnjak pristupio je vazdušnim snagama, napredujući do čina pukovnika i instruktora letenja.
U ratu na Bliskom istoku, 1973. godine, komandovao je vazdušnim snagama svoje zemlje. On i njegova žena Suzana, koja je velško-egipatskog porekla, imaju dva sina Alaa i Gamala.
Na čelo države došao je u oktobru 1981, posle atentata na tadašnjeg predsednika Anvara el Sadata, koji je nedugo pre održavanja vojne parade na kojoj je ubijen, potpisao mirovni sporazum sa Izraelom. Tada je Mubarak, koji je bio na funkciji potpredsednika države, a i na paradi odmah uz predsednika, ranjen. Na izborima za predsednika dobio je 98,5 odsto glasova.
Učestvovao je na referendumu za predsednika kao jedini kandidat, a birači tvrdili da ih je potkradao. Tek na poslednjim izborima, 2005. godine, učestvovalo je više predsedničkih kandidata (deset), a Mubarak je pobedio.
Ti izbori su protekli uz osporavanje i tvrdnje da je pobedio u okolnostima zastrašivanja, a situacija je vratila na javnu scenu već zaboravljeno Muslimansko bratstvo prema kome je Mubarak zadržao neprijateljski stav.
Na početku vladavine borio se protiv ekonomske stagnacije, korupcije, učestvovao u razrešenju izraelsko-palestinskog sukoba i posebno u borbi protiv islamskog militarizma.
Narod je počeo da mu okreće leđa zbog, kako su građani navodili, režiranih referenduma i izbora, ali i pritisaka na slobodu medija i političkog delovanja, pripisujući mu da su ekonomske reforme bile sračunate samo na to da donesu korist pojedincima.
Najviše gneva sručilo se na Mubaraka zbog "očinske odlučnosti" da ga na mestu lidera države nasledi sin Gamal.
Mubarak je početkom prošle godine operisan u Hajdelbergu, u Nemačkoj. Pre operacije je privremeno preneo ovlašćenja na tadašnjeg premijera Ahmeda Nazifa. Tada su i počele spekulacije da će - ukoliko se ne kandiduje za šesti šestogodišnji predsednički mandat - preneti vlast na 46-godišnjeg sina, što je demantovao.
.jpg)
