Izvor: RTS, 11.Feb.2011, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj ere Hosnija Mubaraka
Hosni Mubarak, posle više od 30 godina, sišao sa vlasti i sa porodicom otišao "na odmor" u Šarm el Šejk. Masa demonstranata u svim većim gradovima u Egiptu raste iz časa u čas. Čeka se sledeći potez vojske.
Hosni Mubarak više nije predsednik Egipta, rekao je njegov zamenik Omar Sulejman, saopštavajući da se vlast u toj državi sada nalazi u rukama vojske. Demonstranti oduševljeni Mubarakovim odlaskom.
Švajcarska je zamrzla svu imovinu koja pripada Hosniju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Mubaraku, samo nekoliko sati nakon što je podneo ostavku, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova te zemlje.
"Mogu da potvrdim da je Švajcarska od ovog trenutka zamrzla svu imovinu koja pripada (sada bivšem) egipatskom predsedniku", izjavio je portparol ministarstva Lars Knuhel, ne navodeći o kakvoj imovini je reč.
Kao posledica te mere, sva Mubarakova imovina biće zamrznuta naredne tri godine, a na udaru će se naći i imovina njegovih saradnika.
"Predsednik Mubarak je odlučio da napusti taj položaj... Vlast u državi je u rukama vojske", rekao je Sulejman, čije je obraćanje bilo praćeno oduševljenjem stotina hiljada demonstranata širom Egipta.
Egipatski Vojni savet će, najverovatnije, vladati zajedno sa Vrhovnim ustavnim sudom, a moguća je smena Vlade i suspendovanje oba doma parlamenta, prenela je televizija Al Arabija.
"Savet će izdati saopštenje u kojem će biti navedeni koraci i procedure i direktive koje će biti preduzete, u isto vreme potvrđujući da nema alternative legitimitetu prihvatljivom za narod", izjavili su predstavnici Vojnog saveta.
Uvođenje vojne uprave podržao je i lider opozicije Mohamed el Baradej, ali će uspeh tog plana zavisiti od jedinstva vojske, koja je u priličnoj meri podeljena na pristalice režima Hosnija Mubaraka, posebno među višim oficirima i ostatkom armije koja podržava zahteve naroda.
Nešto ranije danas, u gradu El Arišu, oko 1.000 Egipćana napalo je policijsku stanicu, u pokušaju da oslobodi zatvorenike. Došlo je do pucnjave, zapaljena su tri vozila, a napadači su koristili Molotovljeve koktele u sukobu sa policijom.
Demonstranti su sinoć razgnevljeni poslednjim odbijanjem Hosnija Mubaraka da podnese ostavku, najavili masovne proteste kako bi ga oterali, a vojska danas nije sprečavala okupljanje demonstranata pred predsedničkom palatom.
Potpredsednik Egipta Omar Sulejman naložio je premijeru Ahmedu Šafiku da za svog zamenika imenuje jednu ličnost iz saveta mudraca, koji sa vladom pregovara o pronalaženju izlaska iz političke krize u kojoj se zemlja nalazi.
Zamenik premijera treba da preuzme odgovornost za nacionalni dijalog sa opozicijom i nezavisnim političarima, čiju je prvu rundu Sulejman predvodio u nedelju, a datum druge runde još nije utvrđen, javile su agencije.
U savetu mudraca se nalaze istaknuti biznismeni, advokati i akademici.
Demonstranti su osudili dijalog kao pokušaj obmane građana, zato što treba da pokažu kako je vlada ozbiljna u pogledu sprovođenja političkih reformi, što ne odgovara istini.
Levičarska opoziciona partija Tagamu ranije je objavila da više neće učestvovati u dijalogu, zbog toga što vlada nije spremna da odgovori na zahteve demonstranata.
Mubarak strahovao od ekstremizma
Dan pre nego što je podneo ostavku, Hosni Mubarak nije štedeo oštre reči na račun Sjedinjenih Američkih Država, rekao je izraelski poslanik Benjamin ben Elijezer, sa kojim je bivši predsednik razgovarao telefonom.
Prema rečima Ben Elijezera, Mubarak je naveo da SAD na pogrešan način želi da uspostavi demokratiju na Bliskom istoku.
Izraelski političar je, takođe, ukazao da je iz razgovora sa Mubarakom poneo osećanje da je 82-godišnji egipatski lider shvatio da je njegova era završena.
"Izgovorio je veoma oštre reči na račun SAD. Održao mi je lekciju iz demokratije i rekao: 'Vidimo kakvu to demokratiju SAD širi u Iraku i, zajedno s Hamasom u Gazi, kao i kakva je sudbina Bliskog istoka'", rekao je Ben Elijezer, član izraelske Radničke partije levog centra, koji je s Mubarakom često razgovaraao u raznim prilikama, dok je bio u koalicionoj vladi.
"Oni možda pričaju o demokratiji, ali zapravo ne znaju o čemu govore, a rezultat toga će biti ekstremizam i radikalni islam", citirao je Mubaraka izraelski zvaničnik.
U razgovoru sa Ben Elijezerom, Mubarak je ono što će se na Bliskom istoku dogoditi posle njegovog pada opisao kao snežnu grudvu (građanskih protesta) koja se neće zaustaviti u Egiptu i koja neće zaobići nijednu arapsku zemlju na Bliskom istoku i u Zalivu.
"Rekao je da ne bi bio iznenađen da u budućnosti vidi sve više ekstremizma, radikalnog islama i nemira - dramatičnih promena i preokreta", naveo je Ben Elijezer.
On je dodao i da je Mubarak tražio dostojanstveni izlaz i da je ponavljao: "Služio sam svojoj zemlji, Egiptu, 61 godinu. Žele da pobegnem? Neću pobeći. Žele da me proteraju? Neću otići. Ako bude trebalo, neka me ubiju ovde."
Svet očekuje demokratske promene
Odlazak Hosnija Mubaraka pozdravila je većina svetskih lidera, uz ocenu da su sada potrebne mirne demokratske promene.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je ovaj događaj okarakterisala kao istorijski i rekla da je današnji dan veoma radostan.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je da poštuje odluku Mubaraka da se povuče sa vlasti i pozvala na nacionalni dijalog u državi, sa ciljem formiranja "široke vlade".
Iz Bele kuće je saopšteno da je predsednik Barak Obama obavešten o Mubarakovoj odluci i da će zvanično saopštenje dati tokom večeri.
Britanski premijer Dejvid Kameron pozvao je na uspostavljanje civilne vlade u Egiptu, kao delu tranzicije ka "otvorenom, slobodnom i demokratskom Egiptu" i ponudio pomoć Velike Britanije na tom putu.
Zvanični Tel Aviv saopštio je da se nada da ostavka Mubaraka neće poremetiti miroljubive odnose Izraela i Egipta i da će mirovni sporazum između dve zemlje ostati na snazi.
Palestinski Hamas je pozvao novo egipatsko rukovodstvo da hitno donese odluku o popuštanju blokade Pojasa Gaze i trajnom otvaranju graničnog prelaza Rafa, kako bi narodu bilo dozvoljeno slobodno kretanje.
Ostavku Mubaraka pozdravili su i Turska, Katar, Tunis i Liban.
Uspon i pad Hosnija Mubaraka
11. februar - Hosni Mubarak podnosi ostavku i zajedno sa porodicom iz Kaira odlazi u Šarm el Šeik. Njegovu odluku podržava vojska i najavljuje ukidanje vanrednog stanja.
8. februar - oslobođena 34 politička zatvorenika, što je prvo puštanje iz pritvora od kako je Mubarak obećao reforme da bi smirio nezadovoljstvo naroda i nerede na ulicama gradova.
7. februar - održan prvi sastanak nove egipatske vlade, od početka masovnih demonstracija. Vladajući režim povećao plate državnim službenicima i penzionerima za 15 odsto. Skraćen policijski čas. Muslimanska braća saopštila da je postignut dogovor sa vlastima o većoj slobodi medija.
6. februar - procenjeno je da je u protestima širom zemlje poginulo 109 ljudi. UN ocenjuju da broj žrtava dostiže 300. Stručnjaci izračunali da je politička kriza Egipat koštala 3,1 milijardu dolara.
4. februar - Mubarak izjavio da se neće kandidovati za šesti predsednički mandat, ali da na vlasti ostaje do septembarskih izbora.
3. i 4. februar - eskalacija sukoba na centralnom kairskom Trgu Tahrir i okolnim ulicama. Sukobima prethodio napad pristalica Mubaraka na antivladine demonstrante, u kojem je ubijeno pet, a ranjeno 13 osoba.
1. februar - broj demonstranata dostigao milion!
29. januar - Mubarak imenovao Omara Sulejmana za potpredsednika države i dao mu ovlašćenje da pregovara sa opozicijom.
27. janaur - Mohamed el Baradej, dobitnik Nobelove nagrade za mir 2005. godine, vratio se u Kairo, kako bi stao na stranu opozicije i podržao demokratske promene.
25. januar 2011. godine - širom Egipta počeli masovni protesti, kojima je prethodila promena vlasti u Tunisu.
Novembar 2006. godine - Mubarak obećao demokratske i ustavne reforme.
23. jul 2005. godine - teroristički napad u najvećem egipatskom letovalitu Šarm el Šeik. Poginulo najmanje 88 ljudi, a odgovornost je preuzela nepoznata grupa koja sebe naziva Mudžahedini Egipta, navodno povezana sa Al Kaidom.
Maj 2005. godine - na referendumu podržane ustavne izmene koje predviđaju učešće više kandidata na predsedničkim izborima.
Mart 2005. godine - masovni protesti širom Egipta, na kojima je zatražen referendum o ograničenju mandata.
7. oktobar 2004. godine - u seriji terororističkih napada na Sinaju, čija meta su bili izraelski turisti, poginulo 34 ljudi, ranjeno više od 120. Odgovornost za napad preuzela organizacija bliska Al-Kaidi.
2004. godine - počele ekonomske reforme kojima je Egipat ostvario veliki napredak. Nacionalni dohodak se do 2008. godine udvostručio, ali, prema oceni stručnjaka, siromašni slojevi nisu od toga imali koristi.
17. novembra 1997. godine - u napadu pobunjeničke Islamske grupe kod Luksora poginulo najmanje 58 ljudi, većinom turista iz Nemačke, što je rezultiralo odlučnom borbom države protiv terorizma i slomom najvećih pobunjeničkih grupa.
26. juna 1995 - islamski ekstremisti izvršili atentat na Mubaraka u Adis Abebi. Predsednik se spasao zahvaljujići oklopnim kolima u kojima se prevozio na nagovor bliskog saradnika Omara Sulejmana.
6. oktobar 1981. godine - posle atentata u kojem je na vojnoj paradi ubijen egipatski lider Anvar el Sadat, dotadašnji potpredsednik Hosni Mubarak postaje predsednik države.
.jpg)
