Izvor: Politika, 03.Apr.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidat Braće
Muslimanska braća ubacila Haira el Šatera u trku za novog egipatskog predsednika pojačavajući strah od monopola islamske moći
Muslimanska braća su se predomislila pa će ipak imati kandidata na izborima za novog predsednika Egipta.
Braća su procenila da ostali kandidati ne mogu da ispune „zahteve revolucije“, što je posredna kritika načina na koji vladajući Vrhovni savet oružanih snaga upravlja periodom tranzicije.
Odluka bogatog biznismena Haira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << el Šatera da pokuša da osvoji funkciju koju je tri decenije držao Hosni Mubarak odmah je zabrinula sve koji strahuju od monopola islamske moći.
Partija slobode i pravde, politički organ Muslimanske braće, ima najveći blok u parlamentu i od privremene vojne vlasti zahteva da formira vladu koja će odražavati tu većinu. Generali to odbijaju jer važeći ustav daje vlast ili armiji ili novoizabranom predsedniku.
Kako islamisti drže kontrolu i u skupštini od 100 članova koja treba da izradi nacrt novog ustava, strah od islamskog monopola moći se uvećava.
Otkako je Šater podneo ostavku na položaj zamenika lidera Muslimanske braće, Mohameda Badeija, i krenuo u predsedničku trku, zazor postaje sve veći iako islamisti tvrde da nisu gramzivi na vlast već predsedničkom kandidaturom pokušavaju da ostvare ono što njihova većina ne uspeva u parlamentu.
Islamisti mohandesa – inženjera – smatraju svojim herojem. Čoveku koji je ležao u Mubarakovom zatvoru pripisuju uspešnu strategiju i taktiku Braće posle pada starog režima. Multimilioner, koji je i vanredni profesor na mašinskom fakultetu u gradu Mansuri, već kontroliše dva glavna politička tela Braće.
Šater, 62, takođe je taj koji je isposlovao da Braća izbace iz članstva Abdela Moneima Abdula Fotuha, jednog od njenih najpopularnijih lidera, kada je ovaj prošle godine najavio predsedničku kandidaturu uprkos tadašnjem stavu Muslimanske braće da neće imati kandidata.
Braća su prolazila razne etape u političkom životu Egipta. Režim Gamala Abdela Nasera prvi se obrušio na najstariju islamističku organizaciju arapskog sveta. Masovna hapšenja, likvidacije ili duge zatvorske kazne gotovo da su slomile organizaciju.
Krajem sedamdesetih Anvar el Sadat oslobađa lidere bratstva. Pojava novih energičnih mladih lidera, poput Fotuha koji je iz Islamske grupe ušao u Muslimansku braću, donosi novu energiju koja omogućava da se grupa povrati i reorganizuje sopstvenu hijerarhiju. Braćom tada upravlja Mustafa Mašhur, „jastreb“ koji je pod Naserom dve decenije proveo u zatvoru.
Šatera na toj sceni nema do osamdesetih. Dotle je u rodnom gradu Mansura, gde je njegov otac bio bogati trgovac, bio mladi aktivista Naserove Socijalističke unije.
Posle poraza Egipta u ratu sa Izraelom 1967, tada već kao student u Aleksandriji, Šater napušta naseriste. Hapšen je, poslat da dve godine provede u vojsci, a potom diplomira.
Na Šaterovom zvaničnom sajtu stoji da se Muslimanskoj braći približio 1974, ali islamski politički lideri koji su ga poznavali tvrde da se to dogodilo tek krajem osamdesetih.
Kao i većina egipatskih disidenata, pobegao je iz zemlje 1981. pre nego što se Sadat obrušio na opoziciju. Više godina je proveo u Engleskoj.
Uspostavlja sve čvršće veze sa vođstvom Braće, a 1995. staje na čelo važnog i uticajnog kairskog sektora organizacije. Tada je osuđen na pet godina zatvora zbog „oživljavanja“ Muslimanske braće.
Udaljava se polako od starih lidera i njihovih kriterijuma religioznosti, istorijskog legitimiteta ili poznavanja islamskog zakonodavstva.
Uporedo sa izgradnjom paralelne organizacione strukture Braće, Šater stiče bogatstvo u kompjuterskoj kompaniji zajedno sa još jednim uglednim članom Braće. Otac desetoro dece potom biznis širi na sve strane, od industrije nameštaja do automobila i traktora, hemijske industrije i menadžmenta konsaltinga.
Posle smrti vrhovnog vođe Mašhura 2002, Šater preuzima kontrolu nad organizacionim i administrativnim poslovima, uključujući i finansije.
Mubarakov režim 2006. udara na jednu od njegovih grupacija – tvrde zato što nije prihvatio dogovor uoči izbora 2005. po kome je trebalo da ograniči broj kandidata Muslimanske braće. Drugi kažu da je stao na senku poslovnih interesa Mubarakovog sina.
Zvanično optužen da studente naoružava i obučava, odlazi u zatvor na sedam godina, ali i iz zloglasne kairske tamnice Tora uspeva da uvećava kako lično bogatstvo tako i bogatstvo Braće.
Oslobođen je marta 2011, mesec dana po Mubarakovom padu. Oduševljeno je dočekan od pristalica kojima poručuje da nema želju da postane premijer već samo da obezbedi „renesansu“ Egipta u okvirima islama.
Prihvatajući sada predsedničku kandidaturu, uz svu podršku koju ima u najuticajnijoj egipatskoj političkoj organizaciji, Šater bi lako mogao da ostvari najveći uspeh u 84 godine postojanja Muslimanske braće.
Ali, prethodno bi morao da savlada otpore rivalskih islamskih grupa podeljenih između još trojice kandidata. Morao bi da razuveri sekularnu levicu, liberale ili hrišćanske Kopte koji strahuju da bi Egipat mogao da se pretvori u islamski kalifat.
Šater će pokušati da objedini islamiste a za ostale ima drugu poruku: „Egipat se neće vratiti u dane jednopartijske vladavine. Braća će pomoći da se osnaže druge partije. Čak i ako je jedna stranka u većini, nikada ne treba da ima monopol“, rekao je u intervjuu Rojtersu.
Boško Jakšić
objavljeno: 04.04.2012
Pogledaj vesti o: Nemiri u Egiptu
