Izvor: Večernje novosti, 10.Jul.2013, 01:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beblavi premijer Egipta, El Baradej potpredsednik države
Istaknuti ekonomista liberalne orijentacije Hazem el-Beblavi imenovan je za premijera Egipta, dok će prodemokratski lider Mohamed el Baradej biti potpredsednik, saopštio je portparol privremenog predsedništva. Ahmed el-Musalamani izdao je saopštenje, pošto je danima trajao politički zastoj zbog neslaganja oko izbora premijera.Prošle nedelje, za premijera je trebalo da bude imenovan El Baradej, ali je u poslednjem trenutku islamistička Nur partija to blokirala.El-Beblavi bio je ministar finansija u jednoj od prvih vlada formiranih posle ustanka 2011. kada je svrgnut Hosni Mubarak, a vojska preuzela vlast, preneo je AP. El-Beblavi je u oktobru 2011. podneo ostavku, iz protesta pošto je 26 demonstranata, većinom hrišćana, ubila vojska i bezbednosne snage, pokučavajući da ih rasteraju.Kao još jedan od kandidata za privremenog premijera pomenut je ranije i bivši ministar finansija Samir Radvan, što je bila spremna da prihvati i Nur partija.Ova ultrakonzervativna islamistička stranka je saopštila da se povlači iz pregovora o formiranju nove vlade kao odgovor na ubistvo Morsijevih pristalica ispred baraka Republikanske garde u Kairu.MUSLIMANSKA BRAĆA NEĆE NOVE IZBOREVođe Muslimanske braće odbile su plan vojnih vlasti za održavanje parlamentarnih izbora početkom 2014. godine, a izveštači iz Egipta ocenjuju da će najveći politički pokret u zemlji, kojem su generali nedavno oduzeli vlast osvojenu u biračkim kutijama, teško pristati na bilo kakav predlog. Plan sudije Adlija Mansura, predsedničog namesnika Egipatske vojske, predviđa da se u roku od 15 dana oformi panel koji bi pripremio izmene Ustava i dostavio ih na referendum za najviše četiri meseca. Početkom iduće godine glasalo bi se za poslanike, a zatim i za novog predsednika. Vrhuška Muslimanske braće odgovorila je da ne priznaje „ustavne dekrete čoveka kojeg su postavili pučisti“. Islamistički pokret najavio je nove proteste, a oni su održani već u utorak. Njihove pristalice ispred kairske džamije Raba al Adavija poručivale su da niko nije glasao za predsednika Adlija Mansura, da će braniti svoje glasove date Muhamedu Mursiju dok ne postanu mučenici, poput pedesetak njihovih drugova ubijenih u ponedeljak pred kasarnom.AMERIČKI ARŠINI AKO se u proleće 1999. desila humanitarna intervencija, onda je možda i logično da se u Egiptu nedavno nije dogodio vojni udar. Novinari su prislonili portparola Bele kuće Džeja Karnija uza zid, insistirajući da čuju da li će Vašington ukinuti više od milijarde dolara pomoći Egiptu, jer američki zakon nalaže upravo to, za slučaj da u nekoj zemlji vojska silom preotme vlast. - Ne bi bilo u interesu SAD da na brzinu promenimo naš program pomoći - odgovorio je Karni. Kao odgovor na taj krvavi događaj, Ahmed al Tajeb, veliki šeik Univerziteta Al Azhar, tela od najvišeg autoriteta u sunitskom islamu, upozorio je na opasnost od izbijanja građanskog rata i kazao da se povlači u izolaciju dok se nasilje u zemlji ne okonča. Predavač na Al Azharu Muhamed Abu Sajed čekao je u mrtvačnici na telo svog prijatelja, hemičara Muhameda Abdela Rahmana, stradalog ispred kasarne, prenosi Bi-Bi-Si. - To je bilo varvarstvo, crni dan u istoriji Egipatske vojske - kazao je, pozvavši islamiste da nastave miran otpor. Još tvrđi islamisti, salafistička partija Nur, međutim, nisu na istoj strani kao umerenija Muslimanska braća. Oni nisu želeli da podrže nobelovca Muhameda el Baradeja za privremenog premijera, ali izgleda da im je ekonomista Samir Raduan odgovarao. - Tražili smo neutralnog tehnokratu, a Raduan ispunjava te uslove - rekli su salafisti. Komentator „Vašington posta“ Judžin Robinson piše da je budućnost Egipta - mračna. Tamo se, po njemu, nije desila druga revolucija, ili „korekcija“ prve, već državni udar koji daje vojsci onoliko vlasti koliko je imala tokom autokratske vladavine Hosnija Mubaraka: toliko o „arapskom proleću“ u najmnogoljudnijoj zemlji regiona.
Nastavak na Večernje novosti...
