Izvor: S media, 31.Jan.2011, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arapski haos kroji sudbinu Kosova

Haos na severu Afrike uzdrmao je svet. Nakon što je u Tunisu zbačen predsednik Ben Ali, ista sudbina, po svemu sudeći, čeka i egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. Arapski svet ovakve proteste i promene nije video decenijama, a posledice bi mogla da oseti i Srbija. Naime, samo pet zemalja Arapske lige je priznalo Kosovo, a radikalizacija političke situacije mogla bi da utiče na promenu tog stava.

Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je zemlja siromašna i kada su građani nezadovoljni, spas pokušavaju da pronađu na svaki način. Protestuju kako bi zbacili vlast, pale institucije, ali i u sve većem broju pribegavaju religiji. Na Bliskom istoku verske vođe imaju ogroman uticaj na kreiranje politike. U trenutku kad je vlast uzdrmana, religija svakako postaje opijum za mase, pa se tako u Tunis već vratio islamski vođa Rašid Ganuši.

Radikalna islamizacija regiona imala bi posledice i po Srbiju. Gotovo je sigurno da bi drastična promena političke strukture u Tunisu i Egiptu proizvela i drastične političke odluke. Jedna od njih mogla bi da bude i priznanje Kosova. Srbija se već godinama trudi da održi prijateljske odnose sa zemljama Arapske lige, pa je od 22 članice te organizacije samo pet priznalo Kosovo - Saudijska Arabija, UAE, Katar, Jordan i Somalija. Među onima koji nisu priznali jednostrano proglašenu nezavisnost ističe se upravo Egipat, sa kojim je Srbija u odličnim odnosima još od osnivanja Pokreta nesvrstanih. Zato bi u ovom trenutku vlasti u Srbiji morale da se zapitaju kako da reaguju na pogoršanje stabilnosti na severu Afrike i da razmotre kako da ostanu u prijateljskim odnosima sa ovim državama ukoliko dođe do promene vlasti.

Tunis i Egipat nemaju samo veliki uticaj u Arapskoj ligi, već i u Afričkoj Uniji. Kada se zna podatak i da većina afričkih zemalja nije priznala Kosovo, promena odluke mogla bi da ima dalekosežne posledice. Naime, Kosovo su do sada priznale 74 članice Ujedinjenih nacija, sa još 18 iz Arapske lige i par iz Afrike, taj broj mogao bi da premaši polovinu zemalja od ukupnog broja članica UN. Srbija bi se onda našla u skoro bezizlaznoj situaciji, a pregovori Beograda i Prištine izgubili bi smisao. U vodu bi pao i trenutno bolji položaj Beograda nakon izveštaja Dika Martija o trgovini organima. Pitanje je i da li bi Srbija mogla da računa na pomoć Kine i Rusije u Savetu bezbednosti. Kini smo lupili šamar odlukom da (ne) prisustvujemo dodeli Nobelove nagrade kineskom disidentu. Sa druge strane, opšte je poznato da Rusija ni u jednoj rezoluciji o Srbiji nije koristila veto. Tako bismo u svetskoj organizaciji ostali bez podrške i prepušteni sami sebi. Naša „četiri stuba diplomatije“ srušila bi se kao kula od karata.

U Egiptu i dalje dramatično (VIDEO)

Situacija se na severu Afrike još neko vreme sigurno neće smirivati. O tome govori i podatak da je Južni Sudan proglasio nezavisnost. Protesti pogađaju i jug saudijskog poluostrva, pa je u tradicionalno religioznom Jemenu došlo do sukoba demonstranata i policije.

I dok bi Arapi i Afrika mogli da u većem broju priznaju Kosovo, Evropa postaje obazrivija. U senci ekonomskih problema sa kojima ne može da se izbori EU se ne oglašava povodom nereda u Egiptu. Brigu je prepustila Americi koja je od podrške Mubaraku počela da podržava „mirnu tranziciju“ vlasti. Spora i uspavana Evropa je u poslednje vreme jedine znake života pokazala oko izveštaja Dika Martija o trgovini organima. „Stara dama“ postala je obazrivija prema kosovskim političarima. Kako dani prolaze, sve je više zvaničnika koji saopštavaju da su njihove zemlje godinama upoznate o tome šta se dešavalo na Kosovu nakon dolaska međunarodnih snaga.

Turisti iz Srbije vraćaju se iz Egipta

Evropa, ali i Srbija, sada počinju da razmišljaju o drugog opciji. U rezoluciji Evropskog parlamenta koja je nedavno usvojena stoji preporuka da Beograd i Priština u predstojećim pregovorima ne bi trebalo da pominju pitanje statusa. Ipak, iz tog amandmana izbačen je termin „podela Kosova“. Po svemu sudeći, EU ta opcija sada ne izgleda tako strano. Vlasti u Beogradu se ne oglašavaju, ali je primetno da sve manje koriste čuvenu frazu „teritorijalni suverenitet i integritet“. Budimo realni, najviše što Beograd u ovom trenutku može da izvuče je podela Kosova i pripajanje severa Srbiji.

Ono čemu bi vlast u Srbiji trebalo da se nada je da neće doći do radikalne promene snaga na severu Afrike, jer bi to moglo drastično da utiče i na pitanje Kosova. Istovremeno, trebalo bi nastaviti diplomatski pritisak na evropske zemlje kako bi iz cele situacije mogao da se izvuče maksimum. Opsežna istraga o trgovini organima morala bi da pročisti političku scenu Prištine, ali i da ih vrati u realnost da niko ne može da dobije baš sve što želi.

Dušan Mlađenović

Nastavak na S media...

Press: Egipat uzdrmao američki uticaj na Bliskom istoku