Izvor: Politika, 23.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od sive faze do višespratnice
Bez obzira na to što je kupovina stana u izgradnji rizična, ekonomska računica je primamljiva, po stanu od pedesetak kvadrata može se zaraditi i do 25.000 evra
Od ukupnog broja kupaca na beogradskom tržištu nekretnina oko 10 odsto pazari stanove u sivoj fazi da bi ih kasnije preprodali. Cena kvadrata u izgradnji niža je u proseku oko 300 evra tako da po stanu trgovci nepokretnostima mogu da zarade i do 25.000 evra. Posle nekoliko uspešnih poslova, oni ubrzo postaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investitori i počinju da grade višespratnice, a u ovakve poslovne poduhvate upuštaju se uglavnom oni koji su stekli kapital u inostranstvu ili penzionisani bankari, kažu u Udruženju posrednika u prometu nekretnina.
– Najveća potražnja stanova u izgradnji do 50 kvadrata je na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu. Njihova cena u sivoj fazi kreće se od 2.500 do 3.500 evra, a po završetku prodaju se u zavisnosti od kvaliteta gradnje i lokacije za 3.500 do 4.000 evra – ističe Tomislav Sekulić, predsednik udruženja.
Bez obzira na to što je svaka kupovina stana u sivoj fazi rizična, ekonomska računica je primamljiva. Kupci nedovršenih stanova, kažu upućeni, ne upuštaju se u investiranje dok prethodno ne provere dosije ljudi od kojih pazare. Obraćaju se uglavnom investitorima koji imaju kredibilitet i čija se imena ne dovode u vezu sa brojnim prevarama takozvane građevinske mafije. Jedna od zaštita je to što oni ne isplaćuju investitoru sav novac odmah već postepeno, u skladu sa dinamikom izvođenja radova. Ugovori najčešće sadrže i kaznene poene za slučaj da građevinski preduzimači ne ispoštuju rokove gradnje ali i pored toga često se događa da kupac bude prevaren.
– Među nama se zna ko su neozbiljni investitori. Oni ulaze u posao tako što izmire samo deset odsto Direkciji za građevinsko zemljište. Pokupe pare od budućih vlasnika kaparisanih stanova, koji zapravo kreditiraju gradnju, a da toga često nisu ni svesni. U nedostatku para, gradnja stane. Lokacije godinama zjape prazne, a nesretni kupci preko suda pokušavaju da ostvare svoja prava – objašnjava investitor koji je želeo da ostane anoniman.
Za većinu investitora profitabilniji posao je da do građevinske parcele dođu tako što poruše staru kuću, i sa njenim vlasnicima naprave ugovor, prema kojem oni dobijaju od 20 do 30 odsto kvadrature zgrade koja se gradi na tom placu. Usled ekspanzije gradnje i sve veće konkurencije, investitori danas u najboljem slučaju mogu da zarade oko 40 odsto od uloženog novca, ali ako su sami finansirali gradnju.
– Pre nekoliko godina naša zarada bila je gotovo stopostotna. Vremenom su skočile cene zemljišta, vlasnici udžerica počeli su da ucenjuju i zahtevaju nerealno. Danas smo u proseku na dobitku oko 20 odsto po objektu, jer je malo onih koji uspevaju da završe zgradu, a da prethodno nisu prodali stanove – kaže investitor.
U praksi su brojni primeri namernog „blokiranja” atraktivnih lokacija. Kvaziinvestitori obećaju kule i gradove i ugovorom obavežu ljude koji su dali plac. Međutim, sve se završi na obećanju. Ljudi ostanu bez krova nad glavom sve dok se ne pojavi ozbiljan investitor kome ta lokacija zapadne za oko.
– Advokati ne savetuju vlasnicima parcela da tuže šarlatane, jer sporovi traju godinama. Problem mogu rešiti tako što u dogovoru sa ozbiljnim preduzimačem isplate prevarante i pred sudom overe raskid ugovora. Naknade štete mogu se dokazati, ali pitanje je da li i naplatiti – objašnjava Marija Rabrenović, advokat, i dodaje da nažalost ni sud ni država ne mogu apsolutno zaštititi kupce stanova.
D. Mučibabić
[objavljeno: 24/11/2008]
