Izvor: Politika, 29.Dec.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekad su ulaznice bile pola Zvezdinog prihoda
Potpredsednik „crveno-belih” Nebojša Čović u analizi finansijskog stanja kluba posebno naglasio da je na meti bilo 17 hektara sa stadionom
Nebojša Čović i Slaviša Kokeza, dvojica od trojice novih potpredsednika Fudbalskog kluba Crvena zvezda, juče su izašli pred novinare da bi javnost zvanično upoznali do kakvih je rezultata došla finansijska potkomisija komisije za stabilizaciju i konsolidaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to jest šta je otkrila finansijska analiza rada kluba u periodu 1996-2012. godine (s posebnim osvrtom na period 2004-2012). Govorio je Čović, a onome što je on kazao Kokeza nije imao šta da doda.
Istaknuto je da je osnovna svrha finansijske analize kluba bilo „determinisanje primarnih uzroka problema” s namerom „definisanja održivih rešenja daljeg razvoja”. Upozoreno je i da bi „bilo kakva paušalna i parcijalna analiza podataka iz ovog izveštaja, bez sagledavanja kompletne slike kluba kao sportskog, finansijskog i sociološkog fenomena, produktovala netačne pretpostavke i paušalne zaključke”. Iz toga je usledilo da „posledice takvog tumačenja mogu biti usmerene isključivo na diskreditaciju kluba i ljudi koji su ostali sa njim u ovom najtežem periodu u njegovoj istoriji”.
A taj najteži period u Zvezdinoj istoriji ogleda se u dugovanju od 48.473.459 evra. Dug je ogroman, čak i kad bi klub naplatio ono što njemu duguju (4.363.894).
Novo rukovodstvo je kao glavni zadatak postavilo da do kraja godine izvuče klub iz finansijske blokade u kojoj je neprekidno 280 dana. Minus od milijardu i trista hiljada dinara duga neće biti pobeđen, ali Čović očekuje da će do sutra da bude smanjen na 279.973.140.
Kao uvid u prošlost na početku izveštaja je dato poslovanje Crvene zvezde u vreme njenih najvećih uspeha. Tako je 1990. završena s dobitkom od 1.517.802 nemačke marke (tada je marka vredela sedam dinara), a 1991, kao evropski i nezvanični svetski prvak, sa 3.249.867 (marka je bila 13 dinara).
U obe godine najveći prihod je bio od prodatih ulaznica: 1990. je u blagajni od celokupnog prihoda 47 odsto bilo od gledalaca, a 1991. čak 54,7! U analiziranom razdoblju, počev od 1996. pa do danas, zarada od utakmica je bila sve manja stavka u prihodima.
Prošle godine je od prodaje karata dobijeno 812.232 evra, od prodaje igrača 4.352.546, a od sponzora i donatora 3.718.000. U ovoj godini, do 31. oktobra, ulaznice su donele 654.531, transfer fudbalera 2.588.128, a sponzorstva i donacije su prvi put bile najveći izvor prihoda: 2.699.883.
Dakle, Zvezda, a pogotovo njeni igrači, trebalo bi da se zapitaju zašto utakmice ne donose prihod kao nekad. Radi uvida: 2011. je ukupan prihod kluba bio 10.340.794 evra, a do kraja oktobra ove godine 6.583.627.
Crvena zvezda je u ovom izveštaju dala i koliko je plaćeno za svakog igrača, koliko je potrošeno na njemu dok je bio u klubu i koliko je dobijeno od njegove prodaje. Čović se time, s punim pravom pohvalio, uz napomenu da ne vidi zašto s tim pred javnost ne bi izašli i ostali klubovi. Njegov predlog apsolutno treba da se podrži s nadom da će novo rukovodstvo Zvezde i svojim otvorenim poslovanjem da bude primer ostalima.
Navodeći šta je, pored finansijskih brojki otkriveno traganjem po klupskoj dokumentaciji Čović je rekao da su samo Džajićeva, Stojkovićeva i Lukićeva vladavina bile legalne, a da ostali predsednici Zvezde o tome nisu ostavili traga kod nadležnih organa.
I ovoga puta je ponovio da finansijski izveštaj nije rađen da bi se neko iz pređašnjih uprava okrivio ili rehabilitovao. Štaviše, odao je svima priznanje da su radili s najboljom namerom, ali...
Kao jedan od uzroka Zvezdinih nevolja naveo je njenu – urbanističku lokaciju. Bio je izričit u tome da je neko na njenih 17 hektara na Autokomandi, u srcu gradu, bacio oko i da nije slučajno da su placevi njenih komšija prodati drugima, iako je ona imala pravo preče kupovine.
Po njegovim rečima krajnji cilj je bio da Fudbalski klub Crvena zvezda bude prinuđen da se iseli. Otvoreno je, ili tako da može da se nasluti na koga je mislio, spomenuo „Deltu”. Podsetio je da je u vreme kada je on bio gradonačelnik Beograd Autokomanda bila predviđena za glavnu autobusku stanicu, jer kroz tu tačku prolazi 85 odsto saobraćaja, a ne za nešto poput „Delta Planeta”.
Bitku za svoj dom Crvena zvezda treba da vodi zajedno s Partizanom, jer je i on na istim mukama. A, kako je naveo, tih problema ne bi bilo da na tome nije radio neko iz države.
Ukoliko ne bude vukla prave poteze Crvena zvezda iduću godinu može da završi sa sto miliona evra duga i onda će biti u ponoru. Da bi opstala mora da iskoristi svoju imovinu i svoj tim.
I. Cvetković
objavljeno: 30.12.2012
Pogledaj vesti o: Nebojša Čović
.jpg)
