Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provadija nije starija od Vinče
Vinčanci nisu imali so, ali su imali boju cinober koja je takođe bila važan trgovački artikal, kaže profesor Nenad Tasić, istraživač Vinčanske kulture
Vest da su u okolini Varne u Bugarskoj iskopani ostaci najstarijeg evropskog grada izazvala je veliko interesovanje i otvorila brojna pitanja. Da li je Vinčanska kultura (5200. do 4500. godine pre naše ere) starija od Provadije i da li se Lepenski vir može definisati kao grad koji bi u tom slučaju bio znatno stariji od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog u Bugarskoj.
Srpski arheolozi dobro su upoznati sa velikim nalazištem jugozapadno od Varne. Istraživač Vinčanske kulture Nikola Tasić kaže da ne razume zašto se sada tolika medijska pažnja posvećuje Provadiji kada je reč o lokalitetu koji je otkriven 2006. godine, publikovan 2009, a u međuvremenu je izašla i knjiga u kojoj je i on jedan od saradnika.
– Od 2000. godine upozoravao sam da se so previđa u arheologiji, a to je namirnica koja odlučujuće utuče na formiranje kulture. Ispostavilo se da sam bio u pravu što se tiče neolita. Upravo je Provadija prosperirala krajem neolita na mestu gde je so bila eksloatisana i ako se naziva gradom u smislu neolita, sa istim pravom možemo nazvati i Vinču gradom – komentariše Tasić, profesor na Odseku za arheologiju Filozofskog fakulteta.
Bugarski arheolozi procenjuju da iskopine potiču iz perioda od 4700. i 4200. godine pre naše ere. Profesor Vasil Nikolov s bugarskog Nacionalnog arheološkog instituta, rekao je da kameni zidovi visine tri a debljine dva metra, koje je iskopao njegov tim, predstavljaju najstarije i najmasivnije utvrđenje praistorijske Evrope. Iako su iskopavanja počela 2005, tek posle ove arheološke sezone su sakupili dovoljno podataka da podrže tu tvrdnju, rekao je Nikolov za AFP. Njegov tim je do sada iskopao ostatke naselja s jednospratnim kućama, koje je u prečniku imalo oko 100 metara i bilo okruženo utvrđenim zidom.
Profesor Tasić kaže da je u isto vreme postojala i Vinča sa svojim gradskim jezgrom i načinom života.
– Staro je pitanje među arheolozima da li je grad naselje gde žive samo ljudi koji su već prešli granicu podele rada i ne bave se zemljoradnjom, isključivo. Vinčanci su imali trgovinu kao značajnu aktivnost. Nisu imali so, ali su imali cinober, boju koja je takođe bila važan trgovački artikal.
Direktor Arheološkog instituta Slaviša Perić bio je u Provadiji i kaže da je to izuzetno nalazište.
– Trebalo je ove godine da prisustvujem iskopavanjima, ali nisam stigao. Imali su značajna otkrića koja se vezuju sa neolitnom nekropolom i nalazima zlata, ali nisam duže komunicirao sa kolegom Nikolovom.
U vezi sa Vinčanskom kulturom mnoge stvari su još pod velikim znakom pitanja, jer još nemamo sistemski istraženo nijedno naselje neolitske kulture, dok kolege u Bugarskoj imaju lokalitete istražene na po nekoliko hiljada metara kvadratnih, napominje Perić.
– Vinčanska kultura izlazi iz okvira seoskog naselja, očito da je moralo da postoji urbanističko uređenje, ali tek sada smo na početku ozbiljnijeg sagledavanja, na osnovu geomagnetnih snimaka – kaže direktor Arheološkog instituta.
Profesor Tasić ističe da se ne treba „lepiti” na termine „najstarije” i „najveće”, jer to nije smisao arheologije.
– Ne možemo da govorimo da je Provadija starije od Vinče. To opet ne znači da je Vinča najstarija. U Grčkoj postoje brojna nalazišta koja takođe mogu da se definišu kao najstarija u Evropi.
Kad je reč o Lepenskom viru (6.500 do 5.500 g. p. n. e.), njega ne bi trebalo pominjati u ovom kontekstu – upozorava profesor Tasić.
– Niko do sada nije pomenuo da bi Lepenski vir mogao da bude grad.
J. Kavaja
objavljeno: 03.11.2012.
