Izvor: Vostok.rs, 29.Avg.2012, 21:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posmatrajući Sunce
29.08.2012. -
Nacionalni istraživački savet SAD objavio je izveštaj «Fizika Sunca i svemira: nauka za tehnološko društvo». Izveštaj sadrži predlog razvoja fundamentalnih i primenjenih istraživanja u ovoj oblasti na 2013-2022. godinu. Prikazana je strategija istraživanja Sunca i veza Sunce-Zemlja na svim nivoima. Počev od malih satelita u okozemaljskom prostoru do «teških» misija istraživanja dalekih granica Sunčevog sistema. Rusija, koja inače vodi istraživanja u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pravcu, zainteresovana je u informacijama ove vrste.
Dokumenat je namenjen Nacionalnom naučnom fondu, Nacionalnoj upravi za aeronautiku i istraživanje svemira i Nacionalnoj upravi za istraživanja okeana i atmosfere. On nastavlja tradiciju desetogodišnjih pregleda (decadal survey) – taktičko-strateških planova za razvoj određene naučne oblasti, utvrđene u SAD. Pred naručiocima je zadatak da sačine plan aktivnosti u ovoj oblasti na bližu perspektivu. Autori pregleda su stručnjaci u oblasti svemirskih istraživanja sa univeziteta i iz naučnih organizacija SAD.
U pregledu se navode četiri osnovna naučna cilja, koji treba da odrede pravac istraživanja u narednoj dekadi. Prvo, potrebno je objasniti mehanizamsunčeve aktivnosti i osvojiti mehanizam predviđanja varijacije međuplanetarne sredine izazvane sunčevom aktivnošću. Potrebno je takođe razumeti dinamiku zemaljske magnetosfere, njenu vezu sa jonosferom (gornjim naelektrisanim delom atmosfere) i samom atmosferom (donjim električki neutralnim delom). Treći je cilj, razumevanje uzajamnog dejstva Sunca sa međuplanetarnom i zvezdanom sredinom. Najzad četvrti cilj ima globalni karakter – otkriti i okarakterisati fundamentalne procese, koji su karakteristični kako za heliosferu, tako i druge objekte u svemiru.
Za postizanje ovih ciljeva preporučuje se nastavljanje već postojećih programa svemirskih istraživanja. Takođe je potrebno povećati dimenzije programa satelita Heliophysics Explorer - malih i srednjih svemirskih satelita, koje je zbog njihovih malih dimenzija moguće lansirati dovoljno često. Program se nalazi u nadležnosti Naučne uprave NASA. Prema mišljenju autora pregleda, potreban je relativno manji prirast budžeta programa na oko 70 miliona dolara godišnje (današnji budžet iznosi oko 100 miliona dolara). Pritom će biti mogućnosti za periodično lansiranje ne samo manjih, nego i srednjih «eksplorera». Osim toga povećanje finansiranja pružiće NASA mogućnost da redovno vrši izbor «misija mogućnosti» (Missions ofOpportunity) u okviru programa satelita Discovery. «Misije mogućnosti» znače da naučnici SAD instališu opremu na kosmičke satelite drugih zemalja. Osim toga, u okviru istog programa već postojeće misije, koje su izvršile primarni zadatak, dobiće «novu namenu».
Međutim, sledeća misija NASA za istraživanje okozemaljskog prostora uskoro već mora da startuje – dva satelita projekta Radiation Belt StormProbes biće lansirani na raketi Atlas V sa Kanaverala. Misija je u okviru programa «Život sa zvezdom» (Living With Star), čiji je cilj razumevanje, na koji način aktivnost Sunca utiče na život na Zemlji.
Heliofizička istraživanja u široj sredini nemaju takvu popularnost kao astrofizička ili planetarna istraživanja, međutim oni imaju veći značaj za našu svakodnevnost. Broj satelita na okozemaljskim orbitama je sve veći, a naš život od njih sve više zavisi – od veze, navigacije i monitoringa. Zato su sve osetljiviji poremećaji u radu satelitskih sistema, a jedan od uzroka tome su geomagnetske bure, koje su izazvane Suncem.
Rusija, koja raspolaže bogatim iskustvom u magnetosferskim i heliofizičkim istraživanjima (dovoljno je pomenuti da su uspešni kosmički projekti u Rusiji – INTERBOL i opservatorije serije «Koronas» bili posvećeni upravo ovim temama) takođe je zainteresovana u ovim radovima. Tim pre što se veliki deo zemlje nalazi u severnim predelima, gde je uticaj sunčeve aktivnosti izražajniji.
Sada u svemiru radi instrumentalni sistem «Plazma-F», koji se nalazi na opservatoriji «Spektar-R» (projekat «RadioAstron»), a predviđen je za merenje parametara sunčevog vetra i okozemaljske plazme. Kada je reč o velikim misijama, tu su pre svega dva projekta koji su uključeni u Federalni kosmički program 2006.-2015. godine, «Rezonansa» i «Interheliozond». Taj broj nije toliko veliki, ako se uporedi sa planovima NASA, ali su zadaci misije izuzetno interesantni.
Prvi je višesatelitski projekat, predviđen za proučavanje procesa koji se odvijaju u blizini Zemlje. Drugi je ambiociozni projekat, koji predviđa let prema Suncu na dovoljno blisku udaljenost (oko 40 poluprečnika, odnosno 7 miliona kilometara) i istraživanje oblasti naše zvezde u blizini polova. Poslednji projekat je od izuzetnog značaja, jer prilikom posmatranja iz ravni ekliptike (ravan orbita planeta) polarne oblasti se gotovo ne vide. Do sada je osnovni apparat, koji je vršio ova posmatranja, bio ULYSSES (NASA i EKA, 1990–2009. godine), ali se on nalazio na veoma velikoj udaljenosti od Sunca (oko orbite Jupitera).
Dalja istraživanja u ovoj oblasti verovatno treba raditi sa relativno malim misijama, čija je cena i vreme pripreme lansiranja manja. Zahvaljujući tome teoretski je moguće lansirati odmah nekoliko istih ili sličnih aparata. Pokretačem toga može biti projekat «Rezonans», u čijim okvirima je predviđeno lansiranje na zemaljsku orbitu odmah četiri manja satelita na bazi platforme MKA-FKI.
Izvor: Golos Rossii, foto: © www.nasa.gov
