Izvor: Blic, 03.Avg.2014, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Crna Gora sve dalja od NATO
Aktuelna politička situacija u Crnoj Gori, nemogućnost formiranja lokalne vlasti u Podgorici i u nekoliko opština, sa realnim izgledima da budu održani vanredni parlamentarni izbori, po svemu sudeći, udaljava državu od članstva u NATO još više nego što je nedavno poručeno sa ministarskog sastanka Severnoatlantskog saveza.
Podgorica je sa tog skupa dobila poruku da se o eventualnom pozivu za nju da uđe u NATO može razgovarati “najkasnije do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2015. godine”.
Međusobna konfrontacija dve vladajuće partije na državnom nivou, Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) u vezi sa formiranjem lokalne vlasti, mogla bi poziv iz NATO-a odgoditi možda i za kraj 2016. godine.
Takva mogućnost nije nerealna , jer se Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP), iako su obe za članstvo države u Severnoatlantskom savezu, odavno spore oko više pitanja, što Crnu Goru sve jače gura ka vanrednim parlamentarnim izborima.
Mandat sadašnjoj vladi trebalo bi da traje do kraja 2016. godine , ali politički ćorsokak u vezi sa formiranjem lokalne vlasti, posebno u Podgorici, upućuje na mogući vrlo skori razlaz DPS i SDP i na državnom nivou.
Takav razvoj događaja , sam po sebi, pomerio bi sve rokove â na unutrašnjem i spoljnjem planu. A nije sasvim isključeno da ishod vanrednih izbora bude i neki drugačiji partijsko-politički aranžman od sadašnjeg, što bi, tek, neminovno usporilo evroatlantske integracije u celini.
Crnogorska javnost još nema pouzdanu informaciju o tome šta je, zapravo, glavni razlog što je poziv Crnoj Gori još ostao u fijoci NATO-a.
Premijer je objasnio da je u pitanju “geopolitički faktor na koji Crna Gora nije mogla uticati”, a što se odnosi na ukrajinsku krizu i i u vezi sa time relaciju NATO-Rusija. I politički analitičari ukazuju da je Crna Gora kolateralna šteta krize u Ukrajini, odnosno, u odnosima Brisela i Moskve.
Spekuliše se i o tome da Crna Gora još nema reformisane bezbednosne službe, što je za NATO veoma važno. Konkretnije- da Severnoatlantski savez strahuje od mogućeg curenja poverljivih informacija preko Crne Gore ka Rusiji. Pojedini mediji su navodili da su u crnogorski bezbednosno-obaveštajni sistem infiltrirani Rusi. Sa visokog zvaničnog mesta, pak, takve tvrdnje su demantovane.
Nepodeljeno je mišljenje analitičara, domaćih i stranih, da je Crna Gora ostvarila zavidne reformske rezultate u sistemu odbrane u celini. Crnogorska vojska se organizaciono, brojčano, formacijski, po opremi, u mnogo čemu, znatno približila standardima NATO-a. Ona je operativno prilagođena sistemu i procedurama komandovanja u NATO vojskama. Već nekoliko godina Vojska Crne Gore učestvuje u nekoliko mirovnih misija, od čega je najvažniji ISAF , za šta redovno dobija pohvale.
I sve to nije dovoljno da Crna Gora već bude pozvana u NATO. Analitičari, ali i u javnosti primećuju, na primer, da je Albanija već članica NATO-a, iako gotovo niko ne veruje da je ta zemlja ispunila kriterijume za prijem u Alijansu, recimo, u domenu suzbijanja korupcije ili u jačanju vladavine prava.
Pomeranje roka za poziv Crnoj Gori je , stoga, oačalo već postojeće nedoumice u vezi sa karakterom NATO-a. Naime, u javnosti, pre svega, jača uvjerenje da moćna Severnoatlantska organizacija, ipak, u prvi plan stavlja sopstvene političke razloge kad treba da odluči koga će, kada i zašto primiti.
Strahuje se da Crna Gora, upravo kao mala zemlja, može biti lako “žrtvovana”, kad god to odgovara NATO, ili u prvom redu, nekoj uticajnoj zemlji u tom savezu.
Realno je, stoga , očekivati da povjerenje u potrebu članstva Crne Gore u NATO-u, posle novog, odgođenog, roka za slanje poziva, može, štaviše, i opasti. Podrška, članstvu , po službenim podacima, sada se penje i do 45 odsto, iako je, kažu, tačno da jedva dostiže 40 odsto.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: NATO, Izbori
