Izvor: B92, 05.Apr.2013, 23:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujanović-Lekić: Složni ni oko čega

Podgorica -- Televizijsko sučeljavanje kandidata za predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića i Miodraga Lekića proteklo je u optuživanju i iznošenju sasvim suprotnih stavova.

Jedino su se složili da pitanje ulaska zemlje u NATO treba rešiti na referendumu.

TV duel organizovan je na Radio-televiziji Crne Gore uoči izborne tišine koja počinje u ponoć, u susret predsedničkih izbora 7. aprila.

Vujanović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je predsednički kandidat vladajuće Demokratske partije socijalista i aktuelni šef države, dok Lekić nastupa kao nezavisni kandidat koga su podržale sve opozicione stranke.

Lekić je ponovio raniju optužbu da je Vujanović degradirao funkciju predsednika Crne Gore, jer se tokom dodasašnjeg mandata nije mešao u svoj posao.

"Vi ste samo produžena ruka i činovnik svoje partije. Mehanički ste potpisivali zakone, a ja to ne bih radio, već bih ih vratio parlamentu ako ne odgovaraju interesima Crne Gore. Nikada, takođe, niste kritikovali nijedan potez Vlade Crne Gore", kazao je Lekić.

On je poručio da bi, za razliku od Vujanovića, bio autonoman predsednik, a jedinu nestabilnost doveo bi kriminalno-mafijaškim strukturama.

Vujanović je odgovorio da nikada nije bio činovnik partije i da je uvek imao svoje mišljenje, dodajući da Lekić ne zna šta su nadležnosti predsednika Crne Gore, niti poznaje Ustav te države.

"Predsednik države ne ulazi u sadržaj zakona već samo ocenjuje da li su u skladu sa Ustavom. Sve drugo bilo bi degradacija parlamenta kao zakonodavne vlasti", istakao je on, dodajući da bi Lekić svojim shvatanjem uneo haos u pravni sistem.

Lekić je odgovorio da ne bi bio autokrata, već bi samo bio aktivan kada je u pitanju sadržaj zakona.

Vujanović i Lekić izneli su potpuno oprečna viđenja ekonomske situacije u Crnoj Gori.

Predsednički kandidat DPS-a i aktuelni šef države kazao je da Crnu Goru vidi kao investiciono privlačnu destinaciju, a sa realizacijom niza razvojnih projekta doći će do unapređenje kvaliteta života svih građana.

Lekić je, s druge strane, naveo da je crnogorska ekonomska realnost potpuno drugačija, odnosno da vlada veliko nezadovoiljstvo građana, nezaposlenost i da je sve više zatvorenih fabrika.

Vujanović je negirao Lekićeve navode da je Crna Gora pred bankrotstvom, dodajući da, "za razliku od protivkandidata, dobro znam kako se živi u Crnu Goru, jer stalno boravi u njoj. Lekić je u zabludi i očigledan je hendikep to što dugo nije boravio u Crnoj Gori".

Lekić je odgovorio da Vujanović potpuno ležerno gleda na socijalno raslojavanje u Crnoj Gori i na zloupotrebe prilikom zapošljavanja koje su izašle na videlo sa aferom "Snimak".

Vujanović je kazao da je uvek davao doprinos borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, podstičući i državne organe da to rade, dodajući da deli stav Brisela da se afera "Snimak" mora pravno i politički ispitati.

Lekić je kazao da je Crna Gora često eksponirala servilnu spoljnu politiku, što je Vujanović negirao.

"Sa ponosom i zadovoljstvom mogu da kažem da nemamo niti jedno otvoreno pitanje sa bilo kojim susedom. Crna Gora je, takođe, opredeljenja da bude pouzdan partner u region", naveo je Vujanović.

Kada je u pitanju Kosovo, Vujanović je kazao da se zalaže da se u dijalogu Beograda i Prištine nađe rešenje, dok je Lekić upitao zašto se nije brinulo o pitanju crnogorske manjine na Kosovu pre nego što je priznata kosovska nezavisnost, i istakao da je o pitanju priznanja Kosova trebalo konsultovati građane.

Lekić je rekao da, ako je već priznata država Kosovo, onda je uslovljavanje razmene ambasadora rešavanjem pitanja crnogorske manjine na Kosovu jeftini blef.

Vujanović je odgovorio da je priznanje Kosova bilo sleđenje realne situacije i politike Evropske unije.

Na Vujanovićevu konstataciju da je Crna Gora sledila EU kada je u pitanju priznanje Kosova, Lekić je ukazao da postoji pet članica Unije koje nisu priznale tu državu i ocenio da je Vlada Crne Gore predala Prevlaku Hrvatskoj bez ikakvih diplomatskih aktivnosti, ali je tri godine obmanjivala javnost da su vođeni pregovori.

Vujanović je odgovorio da Lekiću nedostaje informacija o Prevlaci i ponudio da mu da dokumentaciju o tom pitanju.

On je odbacio i Lekićevu tvrdnju da je nekadašnjoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte nudio da se u crnogorskim manastirima postave špijuni da vide da li se tamo kriju haški optuženici.

Vujanović je kazao da je to ponudio mitropolit Amfilohije, jer je bio zgranut pričom da se u manastirima kriju haški optuženici, a da je on samo to preneo Karli del Ponte.

Lekić i Vujanović jedini su učesnici trke za predsednika Crne Gore.

Predsednički izbori 7. aprila biće šesti od uvođenja višestranačkog sistema, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine.

Građani će glasati na 1.169 biračkih mesta, birališta će biti otvorena u sedam sati, a zatvorena u 20 cašova. Biračko pravo ima 511.405 građana, saopštila je Državna izborna komisija. Najviše glasača je u Podgorici 146.787, a najmanje u Šavniku - 1.786.

Predsednički izbori koštaće državu 1,2 miliona evra, od čega je 800.000 evra predviđeno za sprovođenje izbora, a 400.000 evra za izbornu kampanju.

Nastavak na B92...

Blic: Televizijski duel Vujanovića i Lekića